Kolekcija od preko hiljadu čajnika

Novobečejka Marija Kasaš, može da pije čaj iz različitog čajnika svakog dana tri naredne godine. Jedinstvenu kolekciju, počela je da sakuplja pre blizu tri decenije, a danas ih često prikazuje u muzejima ili galerijama. Tada joj je najveći problem da odluči koji od eksponata da pokaže.

Novobečejka Marija Kasaš, prikupila je kolekciju sa više od hiljadu čajnika. Prostor za njih pronašla je u svakom slobodnom kutku kuće, a vremenom ih je upoznala do najsitnijeg detalja.

Marija Kasaš, iz Novog Bečeja, objašnjava: "Za svaki čajnik se zna ko ga je proizveo, koja fabrika, ima svoju signaturu, ima sve oznake fabrike. Čak i negde postoji i potpis umetnika koji je radio, koje je ručno slikano. Porcelan se peče na 1200 do 1400 stepeni, posle se ručno oslikava u pojedinim frimama. Čuveni su Žolnai, Herendi, Holokaza, Rozental."

Kroz istoriju, koja počinje u 16. veku, čajnici su bili čelični, pa srebrni. Smatra se da je porculanski osmišljen u Kini 1513. U Srbiji su se pojavili u 19. veku.

Tatjana Vlaškalin, turistički radnik, kaže: "I on je bio rezervisan uglavnom za te aristokratske krugove, za balove, odnosno za te neke čuvene čajanke, po uzoru na engleske čajanke. Svakako da je organizovanje čajanki i u Srbiji bio odraz jednog prestiža."

Kuća porodice Kasaš je svojevrsni izložbeni salon, jer Marijin suprug Aleksandar skuplja slike novobečejskih umetnika. Ima ih 200.

Aleksandar Kasaš, iz Novog Bečeja kaže: "Ja volim Novi Bečej, vratio sam se iz Novog Sada. Tamo smo živeli 39 godina. Tamo sam otišao u penziju, vratio se u Novi Bečej, volim Tisu, volim Novobečejce."

Prvi čajnik u kolekciji pripadao je Marijinom dedi. Čajnik ima vrednost samo ako su uz njega šolje, posudu za mleko i najbitniji detalj za ovu mnogima omiljenu posudu - poklopac.