Mekika-novi gastronomski brend Pirota?

Poznata pirotska kuhinja obiluje raznovrsnim specijalitetima, među kojima je i jedan od testa- mekika, koja se može svrstati i u brzu ali i u zdravu hranu.

Ni jednostavnijeg recepta - ni ukusnijeg i jeftinijeg obroka - tako se u najkraćem mogu opisati mekike. A, za poznate pirotske - čeka se u redu, naročito u vreme posta i slava.

Piroćanci ih obožavaju:" Volim da svratim da uzmem mekiku i tako baš je slatko, pojedem,ukusno je." Dodaju:" Posebno su vašarske jako dobre, ali i ove su isto kvalitetne."

U redu za pirotski specijalitet - i komšije iz Bugarske. O mekikama kažu: "Jesu ukusni? Mnogo ubavo, super. Ima ih i kod nas, ali su manji."

Iako su satojci jednostavni, za pripremu mekika potrebno je biti vešt majstor.

Zanatlija Miroljub Madić, objašnjava: "Treba da se umesi, da nadođe testo, temperature su važne. Sve je prirodno, u testo ide samo brašno, kvasac, so i voda, nema tu aditiva, nema hemije, pojačivača ukusa, nema ništa."

Maja Madić dodaje: "Samo da kažem da pravimo i najveće, od pola metra."

Mekike se u Pirotu spremaju i jedu ,ali su i predmet istraživanja. Nedavno je objavljen rad u "Pirotskom zborniku".

Arsenije Todorović, gastronom ovako posmatra mekike: "Kao efekat, kao jedan fenomen koji se dešava u Pirotu, a ne kao nešto na šta smo inače navikli. Kao neku ukusnu zgodu o vašaru ili subotama. Ima već odlike zanatske proizvodnje. Dakle, Pirot može slobodno da računa na mekiku kao adekvatnog reprezenta u budućnosti, po pitanju gastronomije."

Pirot je na gastronomskoj mapi Srbije i regiona prepoznat po kačkavalju, peglanoj kobasici, jagnjetini - to se konzumira za ručak i večeru. Za doručak - mekike- odnosno poznati pirotski mećik. Ukus i miris decenijama se nisu promenili. A miriše na detinjstvo.