Teodora iz Rume snove sanja heklicom

Niti prediva za ovu haljinicu imaju dušu, jer su heklane rukama i sa emocijom - ispričala nam je mlada, Teodora Vukobratović, koju je za ovaj rad, zainteresovala jedna objava na društveim mrežama. Tako su nastale prve petlje i bodovi za šalove, rukavice i džempere, a u pomoć su pritekle i bake i tetke sa mustrama i knjigama. Heklanje je matematika, kaže Teodora, za nju je korisna, jer je opušta i razvija koncentraciju.

“Ako ste mislili da znate da brojite, dok ne krenete da heklate, iznenadićete se koliko ne znate, u stvari. Jako je teško, dosta treba imati i strpljenja i čist um i biti tu u momentu i razmišljati o tome što se radi. Vi kada naheklate sebi džemper sa takvom teksturom, imate osećaj da se prosto utapate u njega, koliko to može biti i lepo i slatko i na oči i na dodir”, kaže Teodora Vukobratović, iz Rume.

Nekada su domove krasili heklani predmeti koji su danas istorija. Za mladu Rumljaniku, heklanje je magija, ali i dug put do zarade.

Teodora ističe da joj heklanje donosi prvo mir. Nastavlja: “Kroz sam rad dosta učim o strpljenju. Volela bih da imam svoju radnju, da se bavim dosta ozbiljnije ovim i da sutra mogu da ostavim neki moj trag na ovaj planeti”.

Podrška joj, kaže, stiže od porodice i prijatelja i gotovo da nema dana bez heklice i konca.

“Sa 23 godine malo ko bi se uhvatio takvog jednog posla, a mene je automatski vratila u osamdesete i u godine provedene sa mojom bakom koja je po godinu dana znala da hekla jedan stolnjak”, navodi Sofija Belotić, iz Rume.

Teodora ima mnogo ideja za heklanje, od oklopa za kornjače do ikona, ali i za potpuno novu tehniku koja spaja vez i heklicu, sa željom da radovima usrećuje sebe i druge.