Vranje: Vukan lepo  napreduje posle terapije zolgensmom

Dočekao nas je sa osmehom i odmah preuzeo naše sredstvo za rad - mikrofon. Radosni su svi u porodici Stoiljković, Vukan dobro napreduje.

"Mogu da kažem da smo srećni, da smo se konačno vratili kući. Nekako imam zaključak da se svuda u svetu živi, a kući, kod nas u Vranju se uživa", kaže Miloš Stoiljković, Vukanov otac.

"Vidljivi su svakodnevni pomaci, svaki dan nas iznenadi nečim novim, neki novi pokret ili neka nova reč, nešto novo smisli. Sad je postao i zanimljiv, zato što kako raste sve više razume svet oko sebe i onda smišlja svašta nešto pa nas nasmeje u toku dana više puta, iznenadimo se da nešto razume i da zna", kaže Ivana Stoiljković, Vukanova majka.

Vukan ima tri godine, sa 10 meseci primio je gensku terapiju u Budimpešti, sa porodicom praktično živeo u bolnici duže od godinu dana. Sada kod kuće radi vežbe, iz dana u dan jača motoriku.

"Njemu jeste teško, ali se i on sam trudi i želi da sarađuje i da neki pokret on izvede. Sa terapeutom sa kojim smo počeli da radimo u Vranju smo jako zadovoljni, nekako je uspela da dopre do njega, ne samo kao terapeut, nego kao osoba, nemamo faze sa plakanjem. Vukan sad traži čokolade, omiljena poslastica. I tako, hvala Bogu, dobro smo", priča Ivana Stoiljković, Vukanova majka.

"Ljudi nas presreću na ulici, pitaju kako je Vukan, mi smo im prezahvalni za sve što su uradili za nas, svako je dao maksimum od sebe", kaže Miloš Stoiljković, Vukanov otac.

Imaju podršku porodice i zajednice, a najveća nagrada je Vukanov napredak. On uči da crta, zna brojeve i slova, a omiljene igračke nakratko je zamenio našim mikrofonom, jer voli da priča i peva.