Međunarodni dan žena na selu - zašto je njihov rad uglavnom nevidljiv i nije plaćen

U Srbiji žene čine oko 60 odsto radne snage na selu. One su kičma opstanka celih porodica. Međunarodni dan žena na selu prilika je da im se oda priznanje za doprinos u svemu što rade, ali i da se ukaže na probleme i izazove sa kojima se suočavaju. Većina i ne zna za mnogobrojne programe države, lokalnih i međunarodnih fondova, kojima bi mogle da poprave i ekonomski i društveni položaj. Bolja informisanost, obuke, udruživanje, ključni su za njih.

Rade isto kao njihove majke. Od jutra do "sutra". Sve se od njih očekuje, a taj rad je nevidljiv i neplaćen. Počinju u šest ujutru, završavaju u ponoć.

“Kreće se prvo oko stoke, završavam prvo u štalu, pomuzem, pustim tele, položim kravama, dam zob. Onda krećem kod svinja, ovaca i tako u krug. Posle normalno krećem po kući”, navodi Branka Dimitrijević iz Poskurice kod Kragujevca.

Kao i Branka, većina žena u Srbiji "drži" domaćinstvo na svojim plećima. Nemaju penziono, neretko ni zdravstveno osiguranje. Samo tri odsto koristilo je neku vrstu subvencija.

“Neophodno je pre svega poboljšati informisanost seoskih žena. Zato što preko 80 odsto njih kaže da nisu čule za pograme podrške za žene poljoprivrednice”, kaže Snežana Milisavljević iz Udruženja "Putokaz".

One koje jesu, poput žena iz Lebana iskoristile su pomoć Evropske Unije za nabavku opreme i promeniile tu sliku. Udružene, bave se organskom proizvodnjom, spremaju i izvoze voće, povrće, zimnicu.

“Ženama sa sela mnogo znači posao u udruženju, zto što žene imaju svoj dinar. Na selu je veoma teško”, smatra Biljana Đokić iz sela Šumane kod Lebana.

Dok starije žene, mahom nemaju vremena, istraživanja pokazuju, da oko 50 odsto, mlađih žena sa sela želi da učestvuje u programima i obukama koji bi ih ekonomski osnažili.Rado bi pokrenule sopstveni posao.

“Ne samo da je to put, to je upravo ono što je u ovom trenutku žene sa sela rade i nama svima pokazuju kako je mnogo značajnije i bolje da se udružimo kako bi što lakše, brže i bolje našle put od svojih proizvoda do tržišta”, navodi Predrag Lučić, direktor Regionalne privredne komore.

Ekonomsko osnaživanje žena na selu pomažu lokalne samouprave i država, kroz lokalne i nacionalne programe. Posebne pogodnosti za žene nosioce poljoprivrednih gazdinstava, koji polako raste. Sada ih je u Srbiji oko 30 odsto.

“Preko naše uprave za agrarna plaćanja žene, takođe, mogu da konkurišu pod istim uslovima kao muški nosioci. Čak imamo princip pozitivne diskriminacije da preko mera nacionalnog programa one dobijaju dodatne bodove”, kaže Livija Pavićević iz Ministarstvo poljoprivrede.

Četrdesetak je programa i pravilnika kojima samo ministarstvo poljoprivrede podstiče žene na selu da rade i poboljšaju ekonomski položaj. Od nedavno, pridružilo se i ministarstvo privrede sa 30 miliona dinara bespovratnih sredstva za preduzetnice koje proizvode hranu.