Vlasotince: Zašto mladi neće na zanate

Od zidara, električara do keramičara. Desetak zanata potrebno je za završetak 1800 kvadrata Trening centra Tehničke škole u Vlasotincu, vrednog 2,5 miliona evra. Među radnicima i bivši đaci škole.

„Ima posla, radi se stalno, može se dobro zaraditi, tako da sve u svemu nije loše, mora se raditi bilo koji posao", kaže Marko Stojičić, keramičar iz Vlasotinca.

Porodičnu tradiciju nastavila su i braća Stojković. Aleksa je prva generacija građevinskog smera koji je objedinio zidare, tesare, armirače. Dušanu je brat bio uzor. Zanati u prstima nisu ih sprečili da krenu ka akademskog zvanju.

„Na praktičnoj nastavi su nas naučili da radimo dosta toga kao na primer što je zidanje, malterisanje, postavljanje podnih podloga kao što je postavljanje keramike, gletovanje", navodi Aleksa Stojković, student građevinskog inženjerstva.

„Preko leta sa ocem radim keramiku, a kad krene školska godina u Nišu na Višu", kaže Dušan Stojković, student građevinskog inženjerstva.

Od 24 đaka pre 6 godina do nijednog zainteresovanog lane. Tehnička škola zanatlije građevinske struke više ne školuje.

„Mi ih radimo kroz neki proces obrazovanja odraslih, ali je neminovno da moraju da idu i kroz formalno obrazovanje. Nešto treba tu da se uradi to su veoma traženi zanati, veoma plaćeni, ali jednostavno treba da se ta svest kod dece i roditelja probudi", kaže Milivoje Đorđević, direktor Tehničke škole u Vlasotincu.

Umesto građevinskog tehničara ove školske godine odobren je arhitektonski tehničar. Ostali su im rukovaoci građevinskim mašinama za koje posla uvek ima.

„I više ko hoće da radi, kod ovih mladih malo to teže ide, - ali vaš sin ide vašim stopama - pa trudimo se da ga obučimo, da ga naučimo", kaže Dejan Jović, bagerista.

Od 11 obrazovnih profila ovde je čak 9 u dualnom sistemu. Ove godine najtraženiji je bio tehničar mehatronike.

„Upalo mi je u oko da budem frizer, ali sam odustao od toga, jer me više zanima programiranje”, kaže Anđel Stajić, učenik prvog razreda Tehničke škole u Vlasotincu i dodaje da je retko koji njegov drug otišao na zanat.

Đorđe Petković, učenik prvog razreda Tehničke škole u Vlasotincu misli smatra da mladi neće da se bave zanatom možda zato što im je teško ili ih mrzi.

Ni nekada čuvena Građevinska škola u Crnoj Travi čitavu deceniju građevince ne školuje. Mladi očigledno mistrije, gletalice, lopate ne žele u rukama. U postojbini građevinskih pečalbara su postali muzejski eksponati.