Zašto je isplativije uzgajati kornišone nego uljarice i žitarice

Za uzgoj krastavaca kornišona treba što više sunčeve svetlosti, ali zbog suše ove godine su sazrevali zahvaljujući sistemima za navodnjavanje. Porodica Mišković iz Kikinde bavi se uzgojem krastavaca tri godine i ove godine u berbi postižu 12 kilograma ploda po kvadratnom metru, što je odličan prinos.

"Ove godine su temperature bile značajno u porastu i bilo je perioda kada je sam sistem za navodnjavanje radio i po pet, šest sati dnevno, ali je bilo veoma naporno održavati biljku u ovim toplotnim udarima”, objašnjava Dunja Mišković, proizvođač kornišona iz Kikinde.

Prednosti ovog povrtarskog uzgoja je što nisu potrebne velike površine pod zasadom, a otkup je zagarantovan.

“To je da se na maloj površini ostvari veliki prihod. Eto, to je!” naglašava Dragan Vukobrat, poljoprivrednik iz Kikinde.

U čačanskom kraju više od 400 domaćinstava ostvariće siguran prihod zahvaljajući krastavcima, dok se u nekim vranjanskim selima uzgojem kornišona bave već duže od tri decenije. Berba traje nedeljama, ali se  povremeno angažovanje radnika isplati.

“Prva klasa je 135 dinara, druga 90, treća 30 dinara. S’ tim što imamo primedbu da je između prve i druge klase mala neka razlika, dok je velika rezlika iz druge u treću što nije kako treba.” kaže Nenad Trajković, poljoprivrednik iz Donjeg Vrtogoša kod Vranja.

Na imanju Dušana Đorđevića kod Vranja povrće se gaji u 15 plastenika na ukupno sedam hiljada kvadratnih metara. Kupuje se zimnica plasman robe je zagarantovan.

“To je ranije bilo na otvorenom polju, a  sada je u zaštićenom prostoru. Sigurnije je i dosta je ulaganja. Imamo obezbeđen otkup”, objašnjava Dušan Đorđević, poljoprivrednik iz Donjeg Vrtogoša kod Vranja.

Povrtarska proizvodnja u Srbiji zauzima oko 90 hiljada hektara. Prošle godine izvezli smo blizu 130 tona svežeg i prerađenog povrća u vrednosti od 180 miliona evra.