Zašto su obale akumulacionog jezera Ćelije pune ljuštura uginulih puževa i školjki

Kod sela Bogiše, nestvarna slika. Na isušenoj obali hiljade ljuštura školjki i puževa. Nivo jezera Ćelije od letos je niži za dva metra, što je drastično izmenilo izgled Zlatarskog basena, najplićeg među tri u sastavu akumulacije.

"Ja sam na jezeru od '79 - 80 kad su pustili to jezero‚ i ovako ne pamtim. Jedino kad je bilo za vreme rata kad su ispuštali jezero, ono je bilo prazno, tu nije bilo vode, a ovu sušu i ovako ne pamtim. Kažu da svakog dana se povlači po pet, šest centimetara", navodi Mića Tripković iz Kruševca.

Mija Stefanović iz Kruševca tvrdi da ovakva situacija nije do sada zabeležena.

"Vidite puževe, puna obala kompletno. To je povučena voda, otišlo je to bestraga, da nema gde ni da se peca i ja strahujem da li će imati vode uopšte za piće", kaže Stefanović.

Razloga za brigu nema, kažu stručnjaci. Voda u akumulaciji je na koti 275 metara nadmorske visine što je, kažu, više nego dovoljno za nesmetan rad Fabrike u Majdevu, čak i da ekstremni vremenski uslovi potraju.

Sa druge strane, uslovili su manjak kiseonika i vode u priobalju, što je jedan od mogućih razloga za uginuće školjki i puževa.

"Postoji i druga mogućnost, sama smena generacije kod ovih školjki i pužića. Jezero je dosta staro, 45 godina, ova vrsta školjke živi 40 godina, a pužići žive od 5 do 25 godina. Takođe je moguće da je i to jedan od razloga za takozvani masovni pomor. Kvalitet vode nije narušen u ovom trenutku zbog ove pojave, to zasigurno tvrdim, jer mi vršimo svakodnevnu kontrolu procesa same vode, kako mikrobiološke tako i hemijski”, ističe Brankica Dančevska, šef mikrobiološke laboratorije Fabrike vode Majdevo.

To potvrđuju i analize kruševačkog Zavoda za javno zdravlje koji vodu u distributivnoj meži kontroliše tri puta nedeljno.