Kako se letuje na Tamišu

Rekom Tamiš, Orlovat i Idvor su udaljeni desetak kilometara. Sem Tamišom kroz istoriju su - ova sela spojena i zahvaljujući srspkim velikanima Urošu Prediću i Mihajlu Pupinu. Jedan od načina - kojim se promoviše ova veza - je i "Tamiška regata". Ove godine - je okupila više od 40 plovila.

Zimovanje na Staroj planini, letovanje na Tamišu. Jelisaveta Radovanović iz Knjaževca je otkrila čari ove banatske reke pre tri godine i od tad joj se redovno vraća.

"Razlika je malo u nadmorskoj visini, pa dok se prilagodimo, ali uživanje je tu maksimalno. -Šta ljude sa Stare planine najviše privlači kad dođu na Tamiš? - Dobro društvo, dobra hrana", kaže Jelisaveta Radovanović iz Knjaževca.

Turizam na Tamišu se oslanja na vezu Orlovata i Idvora. U prvom selu je rođen slikar Uroš Predić, a u drugom naučnik Mihajlo Pupin. Bili su prijatelji, a kao deca su odrasli na Tamišu i pašnjacima oko njega. Uz sadržajnu priču o njima, turista može uživati i u čarima Banata.

"Svaki turista koji dođe, nebitno da li u Orlovat, Idvor, Tomaševcu, Botošu, Sakulama sigurno da može dobiti još uvek tradicionalan dobar domaći proizvod koji pretpostavljam da ne može nigde da kupi. Čista reka da, jer mnogo vodimo i obraćamo pažnju i jeste nam fokus na to da se vodi računa o zaštiti životne sredine", navodi Željko Isakov, organizator "Tamiške regate".

Da bi prikazali šta sve Tamiš nudi udruženje građana "Tamiški kućerak" organizovala je regatu od Orlovata do Idvora. Leti je vodostaj nizak, idealan za ovakve izlete. Reka je mirna, a netaknuta priroda ostavlja bez reči.

"Tamiš je dosta dugačka reka, 359 kilometara, dve trećine je u Rumuniji, jedna trećina kod nas. U Rumuniji tipično planinska reka, a čim uđe u Srbiju to je ravničarska reka, ali ume i da iznenadi", kaže Zdenko Marković, sportski ribolovac iz Kovačice.

"Da li može vestima? Može, može veslima, naročito ovako malo plovilo kao naše bi bilo čak i poželjno za nas starije malo radi rekreacije", navodi Branislav Stajić iz Zrenjanina.

Ovdašnji sportski ribolovci smislili su i poseban način za očuvanje ribljeg fonda u Tamišu. Kad ulove kapitalca obeleže ga i vrate u vodu. Kad ga sledeći put ulove prate i štite mesta gde obitava i mresti se.