Ko su Zrenjaninci na Olimpijadi

Tenis je zahvaljujući njemu u Banatu bio popularan i pre jednog veka. Ivan Balaž je bio olimpijac i Dejvis kup reprezentativac. Nije slučajno izabrao tenis. U rodnom selu Elemir teniski teren postojao je u kontinuitetu od 1806. do Drugog svetskog rata.

"Sasvim je izvesno da je na potezu u ovom delu sela da je Balaž igrao tenis. Jer ovo je Kaštel, ovo je deo prostora nekadašnjeg vlastelinstva Kiš, jedne ugledne i bogate porodice u sklopu čijeg imanja su postojali pored ostalog i teniski tereni", kaže Slavko Surla, novinar i hroničar sela Elemir.

Ideje olimpizma uz Pjera de Kubertena širio je i Ferenc Kemenj. Rođeni Bečkerečanin se smatra jednim od osnivača modernih Olimpijskih igara.

"Što vreme više odmiče, mi čini mi se sve više shvatamo koliki je značaj našeg sugrađanina doktor Ferenca Kemenja bio u osnivanju modernih Olimpijskih igara. Ako uzmete činjenicu da je on bio jedan od 15 osnivača, znači on je bio jedan od 15 vizionara tada u svetu koji su trasirali put modernim Olimpijskim igrama", navodi Simo Salapura, gradonačelnik Zrenjanin.

Zrenjanin je od 1956. do danas na svim letnjim Olimpijskim igrama imao nekog od predstavnika. To je najznačajniji deo sportske istorije grada.

"Mislim da mi idemo dosta ispred, pre svega ispred mnogih gradova u Srbiji koji imaju sportiste i olimpijce, s obzirom da imamo i ovu Aleju velikana gde je bista Kemenji Ferenca, ali ono što je bitno da u muzeju imamo Sobu sporta. Imamo u hali, novoj hali fotografije svih naših reprezentativaca, olimpijaca. Tako da Zrenjanin, mislim sa te strane je stvarno specifičan", kaže Milorad Stanulov, osvajač olimpijskih medalja 1980. i 1984.

U Parizu će Zrenjaninci nastaviti niz. Biće 10 sportista i dva trenera rođenih u gradu ili su članovi kluba iz Zrenjanina.