Ko su umetnici iz Dimitrovgrada

Davne 1888. godine okupila se grupa entuzijasta i osnovala pozorište, sa plemenitom idejom da se od prodatih ulaznica kupe knjige, kako bi grad dobio biblioteku. Početkom 20. veka Caribrod je imao štampariju, dnevne i nedeljne novine. Mnogo toga se promenilo ali kultura je i danas važan segment života.

Većina porodica u Dimitrovgradu ima ponekog glumca, muzičara, slikara, neki su imali sreće da ostvare zavidne umetničke karijere širom zemlje i sveta, ali su najpre bili primećeni u svojoj sredini.

“Nosioci su ljudi koji vole Caribrod koji žive tu, koji žele da imaju mogućnost da vide kulturne sadržaje da zbog njih ne moraju da idu u Pirot u Niš u Sofiju, jednostavno ljudi koji kroz svoje odrastanje gledajući svoje komšije svoje prijateje koji učestvuju u raznim tim programima žele da i oni doprinesu”, kaže Toni Aleksov, organizator u Centru za kulturu.

Grad iz koga potiče više od 40 akademskih slikara ima savremenu galeriju, a biblioteka pored arheološke zbirke ima i razvijenu izdavačku delatnost.

“Sve vreme se biblioteka trudi da bude most izeđu srpske i bugarske knjige, srpske kulture i bugarske kulture, do današnjeg dana biblioteka je objavila 97 naslova i ove godine očekujemo da ćemo imati 100, jubilarni naslov”, navodi Ivana Taskov, direktorka Narodne biblioteke „Detko Petrov" Dimitrovgrad.

Pregršt je nagrada na policama pozorišta. Predstave se godinama unazad pripremaju i na srpskom i bugarskom jeziku, a mnoge od njih prevalizalazile su okvire amaterizma.

“Glumac se rađa ili ima materijala u njemu ili nema, može da ima pet akademija i pet fakulteta ako on nema talenta i ako mu leptiri ne rade tu u stomaku ništa nije uradio”, navodi glumac Slobodan Aleksić.

Baš tako nastupa bezmalo 200 mladih članova kulturno umetničkog društva na festivalu folklora, koji pored Balkan teatar festa i umetničke kolonije godinama okuplja brojnu publiku.

“Postoji kultura, puno se radi, pitanje je šta se traži, to što mi nudimo ponekad se čini da nije toliko interesantno mladim ljudima, njima su interesantne druge stvari koje iskaču sa ekrana, sadržaji koji su za jedan mali grad nedostižni i teško da mogu da se dese”, kaže Albena Milev, direktorka Centra za kulturu.

Uprkos svemu, ovde i dalje ima entuzijazma, možda i zbog toga što se članstvo nikada nije naplaćivalo. Onih zaslužnih grad se seća s poštovanjem.