Razvoj turizma u dimitrovgradskom kraju

Najveći adut za razvoj turizma u Dimitrovgradu je netaknuta priroda. Iako još uvek nema dovoljno smeštajnih kapaciteta, seoski turizam se ubrazano razvija. Broj noćenja u poslednjih 10 godina povećan je tri puta. Najčešći gosti su komšije iz Bugarske, većih gradova Srbije, ali i zaljubljenici u avanturu iz celog sveta.

Očuvana priroda, vodopadi, jezera, zatim obilje lekovitog bilja i autohtonih životinjskih vrsta, uz kanjon Jerme i manastir Poganovo okosnica su seoskog turizma u dimitrovgradskom kraju, gde je registrovano 9 etno domaćinstava. Krećemo od sela Poganovo. Da tišina i divljina mogu da se pretoče u biznis potvdjuje porodica Aleksov koja je još pre 30 godina odlučila da se bavi etno turizmom. Uz mnogo rada, kažu, može da se obezbedi solidan život.

“Svako ima svoje zaduženje. Imamo 17 ležajeva, registrovali smo ugostiteljsku radnju. Supruga i ćerka zadužene su za sobe, sin i ja za kafanu i kuhinju, otac i majka za baštu, za zdrave proizvode, i rezultat je tu. Svi rade”, kaže Saša Aleksov, iz konaka „Toša" u Poganovu.

Za bekstvo sa asfalta vrata svog domaćinstva otvorili su i Jovanovići, koji su se doselili iz Beograda kako bi u prirodi provodili penzionerskse dane.

“Puno toga što oni ne mogu da nađu na intenetu, sadržaj koji je u Staroj planini, određene stvari koje mogu videti i u Dimitrovgradu i u Pirotu i u okolini Zvonačke banje, tako da se više puta dešava da goste ja lično povezem na te neke destinacije”, ističe Dušan Jovanović, etno kuća „Poganovska šopka" u Poganovu.

Na drugoj strani opštine, 50-ak km odatle, etno turizam u povoju. U selu Senokos, sa jedva 10-ak vremešnih meštana, domaćinstvo davno napušteno, ipak je otrgnuto od propadanja.

Hristina Aleksandrov, iz vile „Nadežda" u Senokosu kaže da im je bilo žao da propadne seosko gazdinstvo: “Dobili smo neke pare od starih projekata, uložili u ovu kuću i kad god smo slobodni dolazimo. Tu nalazimo mir, dočekujemo goste. Dolaze iz inostranstva, studenti, dolaze planinari, lovci”.

U Vlkoviji u podnožju Stare planine porodica Nikolov proširuje kapacitete. Goste privlači priroda, hrana, ali i druge blagodeti sela.

“Imali smo goste, dođu otac i dva sina iz Aleksinca, kaže naučite me, svojevremeno sam kosio, dajte mi kosu. I onda sam im dao koprive da pokose. Ljudi vole nešto da urade, nešto da pokažu deci”, navodi Milisav Nikolov, iz etno kuće „Nikolov", u Vlkoviji.

Seoski turizam je za lokalne proizvođače sira, meda, slatka i rakije šansa za zaradu, a za domaćine - biznis i više od toga, jer sa gostima, kažu, često postanu pravi prijatelji.