Zašto je Donja Lokošnica poznatija od Gornje i da li će venci belog luka zaseniti papriku?

Nadvisile ga rasute šume i pašnjaci Babičke gore, pozdravljaju plodna polja duž leskovačke kotline. Ušuškano i skriveno, istina manje, ali rimsko nasleđe potvrđuje starije naselje. Domaćini blagi, vredni, uporni da brdska zemlja podari berićet. Nepravedno Gornja Lokošnica godinama živuje u senci one druge, Donje, poznate kao crveno selo. Kad bi ove vence izneli ispred kuća, eto rivalstva u čuvenju i epiteta belo selo.

"Svi znamo da da pletemo, to je ispraksano, znači to je umetnost, da ete ja probiram vidiš kakve su glavice sve jednake, ne može daa bude bolji kvalitet, ne može naš je u selo nabolji luk, ali ne damo trava da ima uopšte", priča Jelica Stevanović iz Gornje Lokošnice.

Oko 1.000 metara venaca, svakog teškog po najmanje 8 kilograma ispleo je deda Vučko. Godine stegle, ali od rada ne odustaju. Najlepši i najkrupniji čenovi moraju u zemlju. Sin i snaha već su na njivi, koriste se lepi dani. Počela je sezona belog luka. Zasadiće oko 600 kilograma. Sunčica i Zoran najveći su proizvođači u selu. Za njih predaha nema.

"Od februara do februara znači sad je počela sezona sadnje, počinje okopavanje, prskanje, vađenje, onda se to deli na krupnoću, sitan, krupan, srednji pa se to plete, pa se onda čisti i tako u krug", objašnjava Sunčica Stevanović, najveći proizvođač belog luka.

Zamirisale oranice, traktori ne staju, ruke ne miruju. Ranđelovići sade i crni luk. Na otvorenom, ali i pod plastenicima. 365 dana celo selo u znaku je luka.

"To je bez vode luka, domaći, prolećni i kad će stići ovaj luk, u avgustu, krajem avgusta se vadi, kolike su površine rekli ste mi, a koliki je prinos, pa pola hektara, oko 4 tone treba da bude", kaže Saša Ranđelović, proizvođač luka.

Nataša je iz Donje Lokošnice kao i Sunčica, ali i Marina. Eto odgovora zašto i Gornja Lokošnica ima proizvođače paprike koji po količini i kvalitetu ne zaostaju za komšijama iz Donje Lokošnice. Prednjači još jedna porodica Stevanović. Zima na izmaku, a pod strehom skriveno od kiše i snegova more venaca. Puni džakovi i kutije mlevene začinske paprike i veza.

"Paprika je standardno dobra, a beli luk,mi beli luk proizvodimo isključivo za naše potrebe dok drugi proizvodjači proizvode u znatno većim količinama", navodi Stefan Stevanović, student Elektronskog fakulteta u Nišu.

Najlepše što krasi Gornju Lokošnicu su mladi. U Stevanoviće je nedavno došla snaha iz Republike Srpske, oboje fakultetski obrazovani, rade u Nišu, a odabrali su selo. I mlađi Stefan uskoro stiže do diplome.

"Čim završim fakultet primarno ću se baviti programiranjem, to jest biću u IT sektoru, a sa strane proizvodiću papriku, od toga ne bežim", kaže Stefan Stefanović, student Elektronskog fakulteta u Nišu.

Kad je grofica iz Austrije mogla Gornju Lokošnicu da odabere za svoj dom što bi Lokošničani napuštali ognjišta. Zahvaljujući ovoj ženi i farmama koje niču, prestonica belog luka u leskovačkom kraju, dobija još jedno obeležje.