Zašto je jedan dud na obroncima Fruške gore proglašen za spomenik prirode

Da su nekada u Sremu bili drvoredi dudova pored puta, podseća tek po neko stablo. Crni dud kod Šuljma, star oko dva veka, od nedavno je spomenik prirode trećeg stepena, od lokalnog značaja.

Leti hlad, a zimi zaštita od smetova. Plodovi i list duda, nekada su Sremcima donosili zaradu. Na južnim padinama Fruške gore, u prošlom veku, drvoredi su bili dugi po nekoliko kilometara.

“Od Šuljma do Radinaca, od Grgurevaca do Radinaca, od Manđelosa do Radinaca su bili postavljeni, celim tim relacijama, i mi smo odlazili kao deca, sa roditeljima, i tovarili pune džakove duda, lepo ga brali list po list, jer nismo smeli da ga muljamo da se ne bi upalio, time smo hranili bube, i to je bio za nas neki opstanak. Istorija govori da u doba Marije Terezije, koja je vladala ovde u vreme Austrougarske, dud je bio zaštitni znak”, navodi Milorad Milošević iz Velikih Radinaca.

Osim pored puta, dudove su u Sremu sadali i ispred kuća. Većina stabala, davno je posečena.

Duško Stefanović iz Šuljma ističe da je dud u tim uslovima bio neophodan pored kuća koje su pravljene od naboja”. Dodaje: “Dud je vukao vlagu, i na taj način sprečavao prerano rušenje tih kuća. Ja sam posebno emotivno vezan za te dudove, zato što sam kao dete terao tamo svinje da jedu. Onda smo se mi nadmudrivali kao klinci, popnemo se na te dudove, i dogovorimo se da u isto vreme zatresemo. Onda neko zatrese prvi, pa se svinje pomešaju”.

Dud na raskrsnici kod Šuljma, odoleva godinama. Želja jednog od inicijatora njegove zaštite je da se uvrsti na turističku mapu.

“Postoji treća ideja, da bi se povezao Šuljam i Šengen, pošto Šengen poznato po Šengenskom sporazumu, ima isti broj slova kao i Šuljam, ima isti broj stanovnika kao i Šuljam i da bi ta dva mesta povezali, već je bio ambasador Luksemburga ovde, krećemo tu ideju da bi došlo do izmene i gostiju i turista'' kaže Milorad Milošević iz Velikih Radinaca.

“Obim stabla ovog prirodnog dobra, ovog crnog duda je negde oko 530cm, odnosno širina njegove krošnje je čak 23 metra. I upravo zbog tog svog izgleda, i zbog svoje izuzetne starosti koja se procenjuje negde 180 - 200 godina, ovo stablo je stavljeno pod zaštitu”, naglašava Slavica Šeik, iz Gradske uprave za socijalnu zaštitu i zaštitu životne sredine, Sremska Mitrovica.

Redak primerak crnog duda, biće ograđen, a prostor oko njega uređen. Za prolaznike i turiste, u planu je postavljanje klupa i table sa informacijama o istoriji stabla i tog kraja.