Kako se voćnjaci pripremaju za zimu

Radisav Mutavdžića iskusni voćar i kalemar iz Velike Drenove orahe i šljivu uzgaja na 6 hektara. Godina na izmaku bila je, kaže, ekstremno teška. Mraz, kiša, grad i biljne bolesti desetkovale su prinos.

“Ove godine rod je bio što se tiče oraha 30 odsto manji, a šljive je bio od 40-50 odsto manji u odnosu na prošlu godinu. Ko nije primenjivao zaštitu, nije slušao savetodavnu službu nije imao ni za jelo, za sebe, a kamoli da izvozi tržištu. Bitno je i ta zaštita, da se vodi računa o karenci, ništa ne znači ako smo sačuvali, a to je otrov i nije za upotrebu”, navodi Radisav Mutavdžić, voćar i kalemar iz Velike Drenove.

Pre početka prskanja sa voćnih satabala i ispod njih uklanjaju se zaostali plodovi i sasušeni listovi u kojima patogeni mogu da prezime.

“Kada opadne oko 70 odsto lisne mase naša preporuka poljoprivrednim proizvođačima jeste da urade zimsko, tj. plavo prskanje nekim od preparata na bazi bakra u količini po preporuci proizvodjača. Ovo prskanje izvodimo u cilju suzbijanja prezimljujućih formi biljnih bolesti i da bi nam biljke bile spremnije za narednu vegetaciju”, objašnjava Sandra Miletakovićž, savetodavac za zaštitu bilja PSSS Kruševac.

Drugo prskanje voća, preparatima na bazi bakra uz dodatak minetalnih ulja, potrebno je uraditi pre kretanja pupoljaka, u rano proleće, a do tada savet voćarima i ratarima je da redovno obilaze svoje parcele. Više od 100 aktivnih rupa na jednom hektaru potvrda je prisustva glodara koja traži akciju.

“Suzbijanje radimo tako što u aktivne rupe ubacimo mamce na bazi cink fosfida i rupe dobro zatrpamao kako ne bi došlo do nenamernog trovanja divljači i domaćih životinja . Preporuka poljoprivrednim proizvođačima je da pored ovih mamaca oko mladih stabala biljaka stave i zaštitne mrežice kako bi ih dvojako zaštitili od glodara”, kaže Sandra Miletaković.

Zaštiti će doprineti i krečenje stabala koje treba obaviti do kraja januara, a koje će na proleće biljku zaštiti i od prevremene vegetacije i temperaturnih promena.