Da li i pored posta više cene smanjuju tražnju za ribom

Na ribnjacima u Srbiji proizvede se oko 4000 tona šarana, a samo tokom božićnog posta proda se 3500 tona. U preostalom delu godine domaćeg šarana nema dovoljno na tržištu, a jedan od razloga za to je što se smanjuje broj ribnjaka. Ove godine u eksploataciji je oko 5000 hektara, dva i po puta manje nego pre 15 godina. Razlog su visoki troškovi proizvodnje.

Post povećava tražnju za šaranom, ali je sa druge strane cena ograničavajući faktor za bolju prodaju. U zavisnosti gde se kupuje kilogram šarana košta od 600 do 750 dinara.

"Riba se traži, ali ne toliko. Ne mogu ljudi da kupe veće količine šarana, uzimaju te šnicle i manje količine jeftinije ribe", kaže Dragan Jovanović, prodavac ribe.

Proizvodnja ribe je iz godine u godinu skuplja, pa opstaju samo najuporniji. Trenutno radi desetak velikih šaranskih ribnjaka. U selu Sutjeska sa istoimenog ribnjaka koji se prostire na 900 hektara godišnje proizvedu oko 1000 tona šarana.

"Za razliku od pileta, svinje ili bilo kog drugog stočarskog proizvoda šaran se gaji tri godine i tri godine je potrebno čuvati, hraniti i lečiti ribu. Te neke konkurentske vrste ribe koje su dosta jeftinije, ali su i dosta lošijeg kvaliteta su ajde da kažemo zauzele jednim delom mesto šarana na trpezi stanovništva" ističe Vidak Milošević, direktor ribnjaka Sutjeska.

Jedan od načina da se smanje troškovi u ribarstvu je da ribnjak sam proizvodi hranu. To su primenili u Sutjesci i kupili 500 hektara oranica u ataru sela Neuzina odakle obezbeđuju žitarice za ishranu šarana.

"Ribnjak potroši, odnosno nahrani ribu sa dvesta vagona te hrane. To je dva miliona kilograma. I otprilike pola proizvodnje Neuzine ide za potrebe ribarstva, a ostalo su tržišni viškovi", navodi Dragan Došlo, rukovodilac ratarske proizvodnje.

Podršku ribarstvu nudi i IPARD 3 čija realizacija traje do 2027. Bespovratna sredstva se kreću od 20.000 do 1,3 miliona evra i namenjena su za gradnju i opremanje ribnjaka i za preradu ribe.