Ljubovija: Dokle je stigla obnova niskonaponske mreže

Meštani planinskih sela na teritoriji Opštine Ljubovija decenijama su imali problem sa lošom niskonaponskom mrežom, a višednevni nestanci struje dodatno su otežavali njihov život tokom velikih snegova koji su česti u tom kraju. Prema planu Elektrodistribucije predviđena je rekonstrukcija mreže na 30 lokacija, a vrednost investicije je oko 75,3 miliona dinara.

Da bi nova niskonaponska mreža stigla do poslednje kuće u zaseoku Itanovići u Crnči radnici Elektrodistribucije moraju da teškom mehanizacijom savladaju velike uspone. Nije im, kažu, lako, ali je još teže bilo porodici Milovanović koja je decenijama čekala na stabilno snabdevanje električnom energijom.

"Ovo sad znači nam mnogo i nadam se da će biti dobro, a pre je bilo katastrofa, svakodnevno nestajanje struje, crkavanje aparata", navodi Milenko Milovanović, iz Crnče.

Dugu zimu i velike snegove lakše će dočekati i meštani Postenja gde su radovi na obnovi elektromreže završeni u skoro svim zaseocima. U ovom selu uglavnom su ostala staračka i samačka domaćinstva.

"Selo Postenje se susretalo sa problemima, bandere su bile stare, padale su, nisu menjane, tanak presek žice. Svako poboljšanje je velika olakšica, malo nas je ostalo, omladine nažalost ima sve manje i manje”, kaže Slobodan Tanasić, iz Postenja. Na pitanje da li bi rešavanje infrastrukture moglo da pomogne, odovara: “Moglo bi naravno, vraćali bi se mlađi koji su otišli po gradovima."

U poslednjih godinu dana uz rekonstrukciju 22 kilometra dalekovodne, obnovljeno je i oko 90 kilometara niskonaponske mreže, a u toku su radovi na još 37.

"To je negde oko 150 kilometara koji će biti otprilike za godinu dana završeni, na taj način umnogome će biti poboljšan život naših sugrađana u ovom brdsko planinskom predelu i nadamo se da će sve ovo što radimo i mi, kao što je i put i vodovod, omogućiti kako njihov bolji i laški život, tako i ostanak ljudi na selu", naglašava Milan Jovanović, predsednik Opštine Ljubovija.

Na imanjima svojih predaka u planinskim selima ostali su samo najhrabriji. Da bi i deca ovih gorštaka nastavila njihovim stopama rešavanje infrastrukturnih problema, tvrde, najvažniji je uslov.