Na šta se najčešće žalimo lokalnim zaštitnicima građana

Svi bi trebalo da smo ravnopravni. U praksi i nismo. Diskriminacije ima, pa i na radnom mestu. To potvrđuje slučaj kragujevačke Kancelarije za romska pitanja.

„Problem je nastao kod četiri Romkinje koje su imale elemente diskriminacije i povodom čega smo reagovali. Uočivši to, bez posla su na kratko ostale u lokalnoj instituciji, da bismo posle toga delovanjem i saradnjom sa lokalnim ombudsmanom i poverenicom za zaštitu ravnopravnosti ih vratili na posao”, kaže Zoran Pavlović, koordinator u Kancelariji za romska pitanja u Kragujevcu.

To je samo jedan od oko 1.000 slučajeva. Toliko se građana i udruženja godišnje obrati za pomoć kragujevačkom ombudsmanu, kako bi zaštitili i ostvarili svoja prava.

„Mi smo u proseku rešili 90 procenata slučajeva. To su uglavnom predmeti koji se tiču rada javno-komunalanih preduzeća, ustanova, organizacija i javnih službi čiji je osnivač grad Kragujevac”, navodi Jelena Milivojević, ombudsman Grada Kragujevca.

Sa sličnim problemima se suočava i Institucija ombudsmana za ljudska prava Bosne i Hercegovine, sa kojim je pre oko šest meseci kragujevački zaštitnik građana uspostavio saradnju.

„Povod za tu saradnju je bilo nekoliko žalbi građana koji ovde imaju prebivalište, a svoja prava ostvaruju u Bosni i Hercegovini. Cilj tog sporazuma jeste da se unapredi stanje ljudskih prava, da se brže, efikasnije, postupa po predstavkama i žalbama naših građana”, kaže Nevenko Vranješ, ombudsman za ljudska prava u Bosni i Hercegovini.

„To su uglavnom slučajevi vezani za regulisanje imovinskopravnih pitanja, kao i pitanja koja se odnose na regulisanje radnopravnog statusa”, kaže Jelena Milivojević, ombudsman Grada Kragujevca.

Poučena uspešnom saradnjom sa Bosnom i Hercegovinom, kragujevačka Kancelarija lokalnog ombudsmana planira da je uspostavi i sa kolegama iz Severne Makedonije, Crne Gore, Hrvatske i Slovenije.