Broj požara na deponijama utrostručen u poslednjih sedam godina

Od 2016. godine, broj požara na deponijama u Srbiji je utrostručen. Samo prethodne godine, gorele su 1760 puta, a sa 263 požara, Novi Sad je na ovoj listi prvi, zatim ga prate Beograd i Niš sa 245, odnosno 134 požara, podaci su Sektora za vendredne situacije.

"Jedan razlog jeste nepostojanje primarne selekcije, tačnije odlazak velikih količina otpada na nesanitarne divlje deponije, koje kao drugi razlog nemaju sistem za degasificiju, tačnije nemaju sistem koji odvodi deponijski gas koji jednim dobirm delom čine metan i jako je zapaljiv, u atmosferu, ili ga iskorišćava, i onda ta dva faktora zajedno sa trećim faktorom, koji je povećanje temperature dovodi do pojave sve češćih požara“, kaže Igor Jezdimirović, udruženje “Inženjeri zaštite životne sredine”.

Kancerogene čestice dioksida i furana opasnost po zdravlje ljudi u blizini deponija

Kuća Aleksandra Nikolića u Nemanovcima, nalazi se na 600 stotina metara od novosadske deponije. Kaže da ne prođe leto bez požara, a kao posledica, vazduhom se šire dioksidi i furani, veoma kancerogene supstance, koje ugrožavaju zdravlje komšija, ali i stanovnike Klase i Petrovaradina.

„Tada je nastalo i najveće trovanje, naravno niko ne može danas da meri ukupnu otrovnost ta dva gasa, ali sada po savremenim direktivama, polako se i prave takvi analizatori tih gasova, još nisu stigli u Srbiju, ali kad budu, znaćemo koliko ukupno je toksično tih otrovnih gasova, i koliko je ukupno kumulativno dejstvo slično kao radijaciji kada se izlažete unutar stanovništva koje udiše“ objašnja Aleksandar Nikolić, meštanin Nemanovaca.

Svetska zdravstvena organizacije poslednjih godina glasno govori o uticaju ovih supstanci koje se lako vezuju za masna tkiva, i uzrok su brojnih bolesti.

„One usled dugotrajnoj izloženosti mogu da dovedu do značajnog oštećenja zdravlja pojedinih organa u organizmu, međutim dugotrajna izloženost i u malim, odnosno nisko koncentracionim ovoj supstanci, mogu da utiču na reproduktivne organe, nervni sistem, i neke druge organe dovedu do kancera“, ističe dr Maja Petrović, šef laboratorije za monitoring životne i radne sredine.

U Vojvodini je njihovo prisustvo otkriveno, međutim, samo kao deo naučne studije, jer merenje njihove koncentracije nije u nadležnosti zavoda za javno zdravlje.

„Iako zbog vetra nije poznato gde sve ove čestice mogu završiti, odnosno koje su sredine ugrožene, stručnjaci kažu da se količina otpada na ovim deponijama iz godine u godinu povećava, a samim tim i rizik od novih požara“.

„Gotovo 150 deponija po gradovima i opštinama su deponije koje nisu u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom i na kojima se mere selektivno primenjuju. Broj požara tokom godine je drastično veći nego pre deset ili dvadeset godina, a kao osnovni razlog nalazimo da je na tim lokacijama bilo drastično manje otpada nego danas“, naglašava prof. Dejav Ubovin, direktor departmana za inženjerstvo i zaštitu životne sredine.

Iako je još uvek nepoznato kakve su posledice po životnu okolinu i zdravlje ljudi, profesori sa FTN-a, ističu da je neophodno hitno unaprediti sistem obaveštavanja ljudi u slučaju pojave požara, i dati im jasne smernice kako da se u ovim situacijama zaštite.