Sastavci, mesto gde se sastaju Morave

Hirovite i nepredvidive: Južna i Zapadna Morava, na momenat su se primirile, ispravile meandre i sastale. Narod veli da je Velika Morava nastala između Stalaćke i Varvarinske kotline gde su se vekovima sudarala istočna i zapadna carstva, prostoru na kome je pisana istorija srpskog naroda.

Nedaleko od mesta gde su se sastale 2 Morave nastalo je najpre selo a zatim i grad Stalać. Na ostacima starog antičkog utvrđenja, knez Lazar Hrebeljanović podigao je vojnu tvrđavu za odbranu svoje prestone varoši Kruševca. Prema predanju podno Todorove kule tekla je Južna Morava, opevana u narodnoj pesmi "Smrt Vojvode Prijezde".

Na samo nekoliko kilometara od Stalaća je selo Stevanac - Srpski Termopil. To je Kapija Srbije. Nekada je tu bio stari Rimski put kojim su prolazile mnoge vojske, ali i misionari.

"U Tromoravlju, prema podacima kojima ja raspolažem i znam, blizu 100 crkava i manastira je sazidano u Mojsinjskoj Svetoj gori. Po tome i nazvana Sveta gora jer su se bežeći pred Turcima monasi sa Svete gore sklanjali u Mojsinjske planine", navodi Branko Ćirović, pesnik iz Ćićevca.

Začetak Mojsinjske Svete gore vezuje se za dolazak braće Romana i Nestora iz Ohrida, dva veka pre pojave Nemanjića. Oni su ovde započeli misiju opismenjavanja srpskog naroda. Na skrovitom mestu, podno stoletnih šuma, sazidan je manastir Sveti Roman.

"U porti manastira iz IX veka nalazi se kapela u kojoj su pohranjene mošti Svetog Romana, zatim zvonik u kome je u 19. i 20. veku bila bolnica, ali i grob u kome je srce Nikolaja Rajevskog, koji je Lavu Tolstoju poslužio kao inspiracija za lik grofa Vronskog u romanu "Ana Karenjina", objašnjava Aleksa Petrovski, istoričar umetnosti iz Kruševca.

O burnim i prohujalim vremenima, kroz vekove, na Poslonskim i Mojsinskim planinama svedoče 3 Morave. To je srce Srbije.