Tri Morave od Rimljana do danas spajaju gradove i sela, na putu dugom 800 kilometara

Glava na Dunavu a rep kod Šar planine, tako putopisci vide najdužu srpsku reku. Od južne i zapadne koje kod Stalaća padaju jedna drugoj u zagrljaj, Velika Morava je vekovima bila ona koja spaja i razdvaja, koja daje i uzima, koja ljude rastužuje i veseli.

„Dovoljno je samo da gledate u Moravu, u reku pa se u svakom slučaju više i bolje opustite, tako da je ta Morava bila i bazen i more i sve", ističe Aca Mijajlović, iz Jagodine.

Sa setom se mnogi sećaju vremena kada je bila čista, kada je na peščanim sprudovima bilo plaža i kada su skele spajale njene obale.

„Nekad je bila... zlato od vode. Malo na sprud izađem, pesak razgrnem, napravim bazenče, čekam da se izbistri i pijemo vodu", navodi Momčilo Marjanović, iz Ćuprije.

Ćudljive i nepredvidive tri Morave svojim tokom piju rečice čineći moravski sliv površine preko 37 hiljada kvadratnih kilometara. Vekovima se živelo uz reku i sa njom. I kada se pitoma lenjo proteže kroz plodnu moravsku dolinu i kada zbog pritoka podivlja kroz vrbake i virove pa otkine vodenično vitlo i poplavi muku onih što gledaju u nebo i ispucalu zemlju, reka je to koja donosi život.

„Pričali su moji roditelji da je 63.godine ovde bila poplava, tada sam se ja rodila i voda je zamalo mogla da uđe u kolevku. I tada su bile stalno polave jer nije bila ova brana, ali moja majka priča kada su poplave tada kaže bude mnogo plodna zemlja i puno posle rodi", naglašava Gorica Petrović, iz Končareva.

Ne da se rečno korito uprkos mnogim bagerima koji iskopavaju pesak i šljunak.

Šezdesetih godina prošlog veka počeli su veliki radovi kako bi se sprečile poplave. Napravljene su akumulacije na pritokama, ispresecani meandri, napravljeni kilometri novih nasipa. Posao nije završen pa Morava i danas menja svoj tok. U njenim ćudima ipak uživaju mnogi koji ne mogu da zamisle život bez reke.