Kako se živi u selu sa najmanjim brojem ljudi u Nišavskom okrugu

Manastir ipak nije klasično napušteno selo. Mnogo je uređenih vikendica, što znači da ljudi dolaze, ali je radnim danima pusto. U jednom dvorištu dvoje mladih popravlja ogradu. Kažu nam da im je bila svadba u nedelju, i kroz smeh dodaju da im je ovo početak medenog meseca.

“Zašto mi nešto obnavljamo, zašto smo se opredelili za selo ne za grad, to je svima čudno, zato što većinom ljudi idu u inostranstvo, ne ostaju ovde i onda je to njima čudno, nama nije, nama je to svakodnevica”, navodi Veronika Radovanović, iz sela Manastir.

Radovan Radovanović dodaje: „Trudimo se koliko možemo da održimo, da ne propadne, ništa drugo, jer je baš lepo mesto… mi smo pričali - ovde bismo čak i živeli”.

A ovde već 46 godina žive Đorđevići. Od zapuštenog placa na brdu godinama su stvarali oazu, njihova ljubav i rad su ih kažu održali.

“Ja sam nju upoznao u prvom razredu ekonomske škole, to je ljubav. Nema da se ja okrenem za nekom ženskom nikad u životu”, ističe Branislav Đorđević, iz sela Manastir.

„Radiš ovo, radiš ono, uvek ima nešto da se uradi ako hoćeš, vidi se rezultat. I kad se vidi rezultat oni kažu - jao što vam je lepo… pa lepo mi je, ali radim”, naglašava Gordana Đorđević.

Selo čiji tragovi nastanka vode do 13. veka, dobilo je ime po hramu Svetog Nikolaja Mirlikijskog, koji je od 1982. godine kulturno dobro od velikog značaja.

Monasi kažu da ova crkva datira iz 14. veka, više puta je rušena i konačno obnovljena i ponovo zaživela krajem 18. veka. Od 2018. godine manastir svetog Nikole u selu Manastir dobio je status manastira.

Selo po statistici sa najmanjim brojem stanovnika udaljeno je dvadesetak kilometara od Niša, nema prodavnicu niti autobusku liniji, u stvarnosti je selo u u čijoj prirodi vikendom uživaju mnogi, očigledno, vredni ljudi.