Etno-udruženje čuva pesmu, igru i običaje svrljiškog kraja

Ovo su svrljiške gajde, a dvadeset trogodišnji Filip Filipović jedan je od svega nekoliko gajdaša u ovom kraju.

“Čak i izrada nije toliko teška ni sviranje koliko samo to štimovanje, tu treba čovek da potrefi, što se kaže, da se to sve - zglasi. E kad se zglasi, e onda i igračima je merak da igraju i sviraču da svira”, ističe Filip Filipović, gajdaš iz Svrljiga.

Osim gajdi tu je i harmonika, ali i desetak gotovo zaboravljenih duvačkih instrumenata. Gotovo svi su ručno pravljeni, i na njima su svirali pastiri dok čuvaju stoku.

“Drug me naučio da sviram kada smo bili kog njega, on je imao jednu frulu... i tako je krenulo. Ovo je frula, imamo okarinu, drmbolj, cevaru”, navodi Veljko Radosavljević, frulaš.

“Mi, nekoliko kolega, sviramo po desetinu instrumenta svi, neko svira bolje, neki lošije, onaj bolje igra, onaj bolje peva, onaj se bolje oblači, bolje mu stoji nošnja, al sve to mi uklapamo”, naglašava Đorđe Ristić, kolovođa.

Ideja da se neobavezna druženja uz pesmu i igru usmere na očuvanje nasleđa od zaborava rodila se pre pet godina kada je oformljeno Udruženje sa više od 60 članova.

Mnogo je nastupa za ovim čuvarima običaja, a neizostavni deo svakog okupljanja je kažu dobra zdravica.

“Ej gospode gospode, primakni me do gospođe, pa ako ćeš do ove bolje, one loše nek ostanu kod komšije, a ja ću sam pa kako znam”, kazuje zdravicu Miloš Filipović, zdravičar.

Puno je u udruženju momaka za ženidbu i devojaka za udaju pa kažu i svoje svadbe sutra ne mogu ni da zamisle bez starinskih pesama i igara kao što je recimo ova Svrljiška rumenka.