Rasadnik lavande u Mačvi

Sve što je za nešto više od godinu dana rada u Ekvatorijalnoj Gvineji zaradio, Dejan Vitorović iz mačvanskog sela Glušci, uložio je u rasadnik na porodičnom imanju. Uz pomoć porodice, godišnje proizvede 100.000 sadnica, najviše lavande.

Iz Afrike u Mačvu, Dejan se vratio sa iskustvom i novcem kojim je unapredio proizvodnju započetu još u osnovnoj školi. Znanje master-inženjera pejzažne arhitekture već tri godine primenjuje u svom rasadniku.

“Bilo je lepo u Gvineji, radio sam u svojoj struci, bio sam pejzažni arhitekta. Projektovao sam. Izvodio sam radove u predsedničkim palatama. Želeo sam nešto svoje da pokrenem u Srbiji i zbog toga sam se vratio”, kaže Dejan Vitorović, iz Glušaca.

Projektuje i za druge, ali najviše voli rad na svom imanju. Hektar rasadnika okružuju tradicionalne ratarske kulture. Uz porodicu, posla ima i za sezonske radnike.

“Velika proizvodnja, veliki i ulog, ali kad se proda uzme se i neki veći novac. Znate ono kad odu deca, nekako si sam, nemaš, ovde smo svi zajedno, radimo, mučimo se, ali tu smo. Drago mi je što se vratio”, navodi Vesna Vitorović, Dejanova majka.

“Prošao je, video je kako to funkcioniše u drugoj zemlji, kako se tamo radi, stekao je iskustvo, i vratio se da primeni u svojoj domovini”, kaže Katarina Vitorović, Dejanova sestra.

Mediteraskim biljkama prija mačvanska ravnica. Uz lavandu, kojoj je od reznice do velike biljke potrebno nekoliko godina, u Glušcima proizvodi i ruzmarin, smilje, santolinu i gauru.

“Lavanda se kada sam ja počinjao nije toliko proizvodila. Želeo sam nešto svoje da krenem. Drugo bilje? Gledao sam da to bude mediteranski stil. Sve biljke su medisteranske i otporne su na zimu”, ojašnjava Dejan Vitorović iz Glušaca.

U inostranstvo, Dejan sada ide samo kao turista. Najviše sadnica proda kupcima u Beogradu, a uz proširenje asortimana, planira i izvoz biljaka.