Proizvodnja šljiva ponovo u ekspanziji

Samo na porodičnom imanju u selu Velereč kod Gornjeg Milanovca od četiri hektara "čačanske rodne" nastaje prepoznatljiva rakija. Za čašicu kvalitetnog tradicionalnog alkoholnog napitka, destileri kažu bitno je mnogo toga. Od podneblja, sortimenta, kvalitetnih sadnica, do tehnološkog procesa.

„Koje su agrotehničke mere primenjene, kako se reže, kakav je sam rod, kao i ono što je jako bitno to je sam trenutak kada sama šljiva sazreva i trenutak kad je ona da kažemo tehnički najoptimalnija da se pokupi i da se od nje pravi dobra i kvalitetna rakija”, ističe Valentina Simić, iz destilerije „Gorda” u Velereču kod Gornjeg Milanovca.

U čačanskom kraju, u kojem se voće uzgaja na više hiljada hektara, nekada je najviše bilo stabala šljive. Da ta voćna vrsta ima budućnost potvrđuju iz čačanskog Instituta za voćarstvo koji je tvorac 18 sorti šljive.

„Srbija je poznata po šljivi. Šljiva mora da ostane dominantna kod nas. Treba povećavati proizvodnju, povećavati površine pod šljivom i samim tim naravno povećavati i kvalitet i količinu proizvoda”, navodi dr Darko Jevremović, direktor Instituta za voćarstvo u Čačku.

Sve popularniji vikendi na selu, gde se uz odmor mnogi odlučuju za sadnju voća koje ne iziskuje mnogo rada i pažnje šansa je da se vrati i šljivarstvo.

„Ima i tražnje od strane da kažem i destilerija i drugih prerađivača i sa tim načinom bi mi na neki način održali naša sela, vratili da kažem mnoge mlade ljude na selo, da za početak bar iz hobija se bave šljivarstvom, a nadamo se da će ih ta ljubav ka poljoprivredi održati i da ih vrati u potpunosti na selo”, objašnjava Miloš Vujisić iz Kancelarije za poljoprivredu „Agrologistik 032” u Čačku.

Srpska rakija je odvajkada prepoznatljiv nacionalni brend, a odnedavno je šljivovica upisana na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Uneska, što porodičnim destilerijama daje nadu da će se i njihova rakija naći na svetskom tržištu.