Kako se živelo pod Rudnikom od praistorije do Drugog svetskog rata

Život na seoskom i gradskom području proteklih vekova prikazan je eksponatima iz bogate etnološke zbirke gornjomilanovačkog muzeja. No, o tragovima života u čitavom kraju koji sežu u daleku prošlost govore brojna arheološka otkrića, sada prikazana u stalnoj postavci.

„Šta se, zapravo, sve na Rudniku dešavalo još u praistoriji, znači u doba paleolita i neolita i ono što se dešavalo u doba Antike, pre svega u Rimskom dobu, pa tako da je to jako zanimljivo šta može da se vidi. Na primer, delovi rimske kaldrme ili posude koje su nastale u antičko doba”, nabraja Aleksandar Marušić, direktor Muzeja rudničko-takovskog kraja u Gornjem Milanovcu.

Srednjovekovni arheološki mozaik upotpunjuje nadgrobna ploča sa grbom viteza Žarka, otkrivena prošle godine na Rudniku, a nova muzejska postavka otkriva još niz zanimljivosti.

„Naravno tu je veliki broj bogoslužbenih predmeta koji govori o vrlo bogatoj duhovnoj prošlosti ovoga kraja. Veliki broj crkava, manastira. Tu je jedan barjak iz majdanske crkve ili kandilo iz savinačke crkve i tako dalje”, kaže Aleksandar Marušić.

Luster, posuđe, delove nameštaja i druge predmete iz nekadašnjeg dvorca Obrenovića u Takovu posetioci muzeja u Gornjem Milanovcu već poznaju. Istorijski deo sada je obogaćen podsećanjem i na druge značajne ličnosti koje su ostavile trag.

„Kroz priču o Živojinu Mišiću, o generalu Spasoju Tešiću, generalu Božidaru Terziću pričamo šta je to bila Rudnička ofanziva, ko je komandovao, koji su to bili Rudničani, takovski obični vojnici koje je priznavao za saborce i kralj Aleksandar Karađorđević”, navodi Marušić.

Nova stalna postavka u Muzeju rudničko-takovskog kraja je podsećanje na istorijsko i kulturno blago ali i na svakodnevni život u gradu pod Rudnikom, sve do 1941. godine kada je skoro do temelja spaljen.