Običaji za Badnji dan

U osvit zore iz domaćinstva Milana Petrovića iz Požege put zabrana kreću badnjačari. Da iseku grane mladog cerovog ili hrastovog drveta.

"Gledamo da drvo bude pravo, da nam kuća bude zdrava. Gledamo da ima lišća na badnjaku da kad založimo vatru da ima varnica. To znači puno dece i svakom berićeta u kući", objašnjava domaćin Milan Petrović.

Jelke i novogodišnje ukrase na tezgama zamenili su Badnjaci i mlada pšenica. U portama kruševačkih hramova sa prvim sumrakom posle službe, pale se badnjaci koji se potom unose u domove. Mnogi običaji vezani za ovaj dan potiču iz paganskih vremena, kojima je crkva dala hrišćanska obeležja.

"U sve ove dane evo ljudi su dolazili, vreme posta završava se, a naročito će biti na Badnje veče i ako Bog da na Božić. Moram da naglasim da svi ti divni naši običaji, oni nisu suština pa tako pozivam vernike da prvo dođu u hram na Svetu Liturgiju, a onda da sačekaju svog položajnika i sa svojom porodicom da proslave Božić", kaže sveštenik Jovan Vuković.

A uvertira za najradosniji praznik je porodično okupljanje oko posne trpeze na Badnje veče. Divna Stević iz okoline Gračanice oplemenila je običaje predaka.

"Drugačije se slavilo. Recimo moja majka i otac zastru čergu , stave sofru. Onda stavljaju voće i mi skupimo se deca, bilo nas je šestoro dece. Onda otac ode za Badnjak i donese slamu", seća se Divna Stević.

Sa Badnjakom koji u kuću unosi domaćin, veruje se ulaze ljubav, sloga, zdravlje i dobre želje za napredak i blagostanje ukućana.