Zašto jedno selo na Gledićkim planinama zovu Šumadijski Zlatibor?

Nekada 1.200 žitelja, danas tek oko 150. Sudbina Dulena, kao i većine sela u Srbiji. Stari čuvaju svoja ognjišta, dok mladi uglavnom odlaze.

"Malo je mladih ostalo na selu i retko ko da se vrati, to je redak slučaj."

"Tamo nema nikoga. U ovoj drugoj kući nema nikoga, sve je ostalo takoreći pusto. Nema nas ovde 5-6 članova, a koliki je šor."

"Dolaze planinari, organizuje se biciklistički maraton, ali ovu prirodu i lepotu retko ko može da vidi ako ne dođe."

A dolaze turisti iz cele Srbije, ali ne u tolikom broju koliko bi žitelji šumadijskog Zlatibora voleli. Trude se da pored prirodnih lepota, obogate ponudu. Dragica Gajić je uredila domaćinstvo nasleđeno od roditelja, a njeno dvorište je nekoliko puta bilo proglašeno najlepšim na teritoriji Kragujevca.

"Trudila sam se da sve uradim da bude u etno-stilu, kao što su nekada naši stari isto sređivali dvorište. Bila su lepa i nekad, ali na neki drugi način", kaže Dragica.

Od bakine kuće, Dragica je napravila etno-muzej: riznicu starih predmeta.

"Kuvali smo tu na primer ručak u zemljanim loncima. U ovim bakračićima kuvalo se mleko. Ove karlice, tu se sve slivalo, a za ovom sofricom smo svi ručali iz jedne činije", pokazuje Dragica.

Geografski najjužnije selo na teritoriji Kragujevca, predstavlja i pravu vazdušnu banju. Želja žitelja je i da asfaltiraju put do dulenskog Crnog vrha na kom se ukrštaju četiri vetra.