Zamenik gradonačelnika Vrbovskog za RTS: Zaprepašćeni smo uništavanjem starih krstova na grobovima kotarskih Srba

Kada su Srbi, meštani Vrbovskog, prošle nedelje izašli na groblje, imali su šta da vide: svi pravoslavni krstovi izrađeni od gvožđa su počupani. Utvrđeno je da je to uradila komunalna služba Grada.

"Video sam da su svi krstovi nestali, uključujući i one pod kojim su pokopani moj pradjed i prabaka. Za većinu pokopanih se zna čiji su preci", izjavio je Darko Stipanović za zagrebački portal Novosti.

Ovako se završio njegov odlazak na groblje u Ljubošini u petak, kada je sa bratom otišao da zapali sveću na godišnjicu smrti člana porodice.

Gvozdeni krstovi su uklonjeni i sa drugog pravoslavnog groblja u Vrbovskom, na lokaciji Trnova poljana.

Reakcija Eparhije gornjokarlovačke

Pogođeni su i u Eparhiji gornjokarlovačkoj.

U saopštenju Eparhija navodi da za pravoslavne vernike krst na grobu nije samo spomen-obeležje, već svedočanstvo vere u vaskrsenje i trajni znak poštovanja prema upokojenima, i da svako postupanje u vezi sa grobnim mestima zahteva poseban oprez, pijetet i konsultaciju sa porodicama i nadležnim crkvenim vlastima.

Zatražena je hitna istraga, ali i vraćanje grobnih obeležja tamo gde su i bila.

Od toga izleda neće biti ništa jer su krstovi u međuvremenu završili na otpadu i ubrzo "reciklirani".

"Pravoslavni krstovi su po našim saznanjima posečeni krajem januara. Na groblju na Ljubošini je posečeno sedamdesetak krstova i devet na Trnovoj poljani. Zna se da je gradski komunalni redar izjavio da je služba uklonila te krstove, najverovatnije su odrezani 'flekom' i odvezeni u staro gvožđe", kaže zamenik gradonačelnika Vrbovskog Milan Mamula.

"Rđavi špicevi"

Objašnjava da je najpre rečeno da su u pitanju "rđavi špicevi" koji su ugrožavali bezbednost posetiocima oba groblja, a zatim da kvare "estetiku groblja".

"Reč je o metalnim krstovima i oni nisu bilo koga ugrožavali jer se tu nalaze već vekovima i nikada niko nije povređen. A izbor uklanjanja nečega da li je lepo ili ne nije baš ispravan. Ima mnogo stvari koje mnogima od nas nisu lepe, pa se ne uklanjaju. Jednostavno, ovo je kultura, tradicija, običaj pokopa naših pokojnika na ovom području i mi se nadamo da ćemo dostojanstveno obeležiti i možda vratiti replike tih krstova pod kojim su sahranjeni naši preci", navodi Mamula.

Informacija da su na dva lokalna groblja isečeni krstovi koji su tu nekoliko stotina godina zaprepastila je Srbe u Vrbovskom.

"Prvenstveno su bili šokirani meštani tih naselja kada su shvatili šta se dogodilo. Sve nas je stvarno pogodilo jer nismo očekivali da će se tako nešto dešavati u našem gradu koji je primer tolerancije i dobrog života ljudi koji u njemu žive", priznaje zamenik gradonačelnika ovog mesta.

Nada se da ovaj incident neće narušiti te odnose.

Istorija kovanja krstova

Metalni krstovi u ovom delu Hrvatske imaju svoju istoriju, a Mamula kaže da je ona duga više stotina godina.

"Ovde su ljudi živeli težak život. Geografske prilike su takve da je priroda surova. Porodice koje nisu mogle da priušte izradu metalnih krstova, izgrađivali bi ih od drveta, ali oni bi nakon nekog vremena nestali. Bogatije porodice su te krstove izrađivale od metala, kovali su."

Objašnjava da je običaj u ovom delu Gorskog Kotara da kada umre glava porodice skidao se veliki točak sa kola.

"Od metalnih delova tog točka se kovao krst koji je u svom dnu bio u obliku slova 'l' i podvlačio bi se pod sanduk pokojnika. Kada bi preminuo neko drugi od ukućana onda bi se skidao manji točak sa kola i od njega se kovao manji krst".

Sve manje ljudi u Gorskom Kotaru

Vrbovsko pripada Primorsko-goranskoj županiji i prema poslednjem popisu stanovništva brojao je oko 3.500 stanovnika.

"Od toga, 1.200 su se izjasnili kao Srbi. Brojevi su i pre toga bili oko 30-40 odsto učešća srpskog stanovništva. Nažalost, porazna je činjenica da broj stanovnika, nezavisno od nacije, opada i to drastično. I ne samo u Vrbovskom nego u svim goranskim naseljima. Depopulacija nam je veliki problem", upozorava zamenik gradonačelnika Vrbovskog Milan Mamula.