Kako je hrvatski radioaktivni otpad iz Krškog ujedinio entitete u BiH

Zakonom koji je izglasan u hrvatskom Saboru uklonjena je jedna od poslednjih prepreka za izgradnju centra za skladištenje radioaktivnog otpada iz nuklearne elektrane Krško na lokaciji Čerkezovac u opštini Dvor.

Nekadašnje vojno skladište JNA nalazi se u blizini Une i izvorišta Mlake, na svega 800 metara od granice sa Bosnom i Hercegovinom i u neposrednoj je blizini dve srpske opštine: Dvora u Hrvatskoj i Novog Grada u Republici Srpskoj.

Zamenik predsedavajuće Saveta ministara Staša Košarac potvrdio je prošle nedelje da je Implementacioni komitet ESPOO konvencije zatražio od Hrvatske da zvanično i detaljno objasni svoje postupanje u odnosu na BiH povodom plana izgradnje odlagališta nuklearnog otpada na Trgovskoj gori.

“Iz Implementacionog komiteta Espo konvencije stigla nam je ohrabrujuća vest u vezi sa problematikom izgradnje spornog odlagališta na Trgovskoj gori. Naime, ovaj komitet je na prošloj sednici zatražio od Hrvatske da zvanično i detaljno objasni svoje postupanje u odnosu na BiH povodom Trgovske gore”, rekao je Košarac.

Prozivke na relaciji Sarajevo - Banjaluka

Bez obzira na ovu "ohrabrujuću vest", ali i činjenicu da je ekološki problematika uspela da ujedini sve nivoe vlasti u BiH, nije moglo da prođe bez političkih prozivki na relaciji Sarajevo-Banjaluka.

Najpre je poslanik Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH Saša Magazinović iz SDP-a optužio  zvaničnike Republike Srpske da se "nisu dovoljno potrudili".

Iz Banjaluke je stigao odgovor da je ministar spoljnih poslova BiH Elmedin Konaković "držao u fioci" protesnu notu Hrvatskoj koju je napisalo Ministarstvo spoljne trgovine i ekonomskih odnosa na čijem čelu je Košarac. 

Koordinator Pravnog i ekspertskog tima BiH za Trgovsku goru Borislav Bojić kaže da RS kritikuju oni koji nisu ništa uradili, ali da su svi nivoi vlasti u BiH protiv gradnje skladišta sa opasnim otpadom u blizini granice. 

Kao dokaz nudi upravo odgovor ESPOO-a kome su se obratili sredinom godine. 

“Pre pola godine smo se obratili ESPOO komitetu i sada od nas traže da se izjasnimo o dva pitanja, a Hrvatska je dobila zadatak da da odgovor na deset pitanja. Iz toga je potpuno očigledno da Hrvatska ovaj postupak niti vodi transparentno, niti vodi u skladu sa dobrokomšijskim odnosima”, kaže Bojić.

Hrvatska odbila saradnju sa BiH

Navodi da je BiH ponudila svoje stručnjake u ispitivanju lokacije Trgovska gora, ali da je Hrvatska to odbila.

Odlukom Sabora, tvrdi, prejudicira se odluka da se na granici sa BiH gradi skladište radioaktivnog otpada.

“Znali smo da će to ići u ovom pravcu i imamo dovoljno snage i eksperata. Angažovali smo međunarodnu pravnu ekspertsku konsultantsku kuću iz Pariza koja nam pomaže da pravnim putem onemogućimo Hrvatsku da gradi nuklearni objekat praktično u Republici Srpskoj. Dve  trećine mesta gde se ima namera graditi, nalazi se u RS, u dolini reke Une, neposredno od izvorišta Mlake odakle se Novi Grad snabdeva vodom”, navodi Bojić i dodaje da će se u maju u Ženevi održati ročište na kome će i Sarajevo i Zagreb izneti svoje stavove povodom gradnje Centra.

Struka protiv odlagališta u Dvoru

Bojić upozorava da bi izgradnja odlagališta radioaktivnog otpada kod Dvora ugrozilo oko 250.000 stanovnika kako u Republici Srpskoj, tako i u Federaciji BiH. 

“U međuvremenu smo uradili veliki broj analiza koje pokazuju da je sa aspekta struke takvo odlagalište neprihvatljivo. Ali, Hrvatska u poslednje vreme pristupa tome tako što kaže da neće graditi odlagalište, već skladište. Uslovi nisu isti jer je skladište privremenog, a odlagalište trajnog karaktera. Praksa u svetu, u Evropi - svugde gde postoje nuklearni objekti je da se otpad koji nastaje proizvodnjom električne energije odlaže tamo gde nastaje. To znači u Krškom”, precizira Bojić.

Nuklearna elektrana Krško - jedina je te vrste još iz perioda ondašnje Jugoslavije. U komercijalnu upotrebu puštena je u rad 1983. godine, a Hrvatska i Slovenija imaju po 50 odsto udela u vlasništvu.

Bojić kaže da Slovenija u Vrbniku već gradi novo podzemno skladište i da je prvobitno tu trebao da se odlaže i “hrvatski deo” otpada, ali da su problemi nastali kada je Zagreb odlučio da tu prebacuje i svoj “institucionalni otpad”.

Selidba u Dvor, na granicu sa Republikom Srpskom naglašava, neprihvatljiva je, tvrdi - za sve nivoe vlasti u BiH.

“Republika Srpska i BiH nemaju nikakvih benefita od električne energije nastale iz nuklearnih potencijala. Mi bismo praktično dobili posledice. Dobili bismo katastrofu u dolini najlepše reke u ovim krajevima što je potpuno neprihvatljivo ni za jedan nivo vlasti u BiH. Ni za RS, Federaciju, Unsko-sanski kanton, niti je prihvatljivo za Parlamentarnu skupštinu BiH, niti za Predsedništvo”, naglašava Bojić.

Najavljuje da će se ovom temom uskoro baviti i članovi Predsedništva BiH.

“Ovih dana član Predsedništva Željka Cvijanović zakazala je sednicu Predsedništva na kojoj će biti razmatrana ova tema kako bi se Evropskoj komisiji koja je već sugerisala Hrvatskoj da ne vodi određene postupke u skladu sa pravilima koje propisuju. Uveren sam da sa argumentacijom sa kojom raspolažemo možemo da onemogućimo Hrvatsku da gradi takav objekat”, smatra Bojić.

Stroga pravila i pozitivna svetska praksa

S druge strane granice, iz Fonda za finansiranje razgradnje nuklearne elektrane Krško odgovaraju da “oštre reakcije” dolaze “iz niza neistinitih i lažnih informacija koje se plasiraju u javnost”.

“Projekt uspostavljanja Centra za zbrinjavanje radioaktivnog otpada sprovodi se uz primenu strogih pravila, poštovanja svih zakona i pozitivne svetske prakse. Svrha izgradnje skladišta je da se na kontrolisan i siguran način izoluje radioaktivni otpad iz okoline sa ciljem zaštite okoline i ljudi”, tvrdi Šef Odeljenja za odnose sa javnošću Fonda za finansiranje razgradnje nuklearne elektrane Krško Sanja Kukmanović.

Dodaje da će se više detalja saznati kada bude dostupna Studija uticaja na okolinu koja se očekuje u prvom kvartalu sledeće godine.

“Studija će biti upućena Ministarstvu zaštite životne sredine i zelene tranzicije, nakon čega ono pokreće postupak procene uticaja na okolinu u okviru koje će biti pokrenuta i javna rasprava dostupna kako u Hrvatskoj, tako i u BiH”, precizira Kukmanović.

Objašnjava da je lokacija Čerkezovac određena Nacionalnim programom sprovođenja Strategije zbrinjavanja radioaktivnog otpada, istrošenog nuklearnog goriva i iskorištenih izvora za izgradnju skladišta nisko i srednje radioaktivnog otpada.

“Početkom 90-tih godina pokrenut je postupak izbora lokacije za zbrinjavanje hrvatskog dela nisko i srednje radioaktivnog otpada nastalog radom NE Krško. Izbor lokacije temeljio se na kriterijima odobrenim od strane Vlade Republike Hrvatske, a u izboru su sudelovali domaći i međunarodni stručnjaci”, precizirala je Kukmanović.

“Prečice” i transfer rizika

Međutim, iz ekoloških udruženja u BiH tvrde sasvim drugačije.

Aktivista iz Udruženja Green Team iz Novog Grada u Republici Srpskoj Mario Crnković kaže da je saborska odluka o gradnji Centra u Dvoru sporna na više načina.

“Pre svega obespravljuje pravo građana u Hrvatskoj da kažu išta na tu temu. Građane Dvora niko ništa nije pitao kada je reč o izgradnji tog nuklearnog objekta, a još manje građane Republike Srpske i BiH. Na ovaj način Hrvatska pravi prečicu jer u prostornom planu nema ucrtan taj nuklearni objekat i doslovno na taj način, vezujući se za političke odluke iz 1997. i 1999. pravi kontinuitet i gura radioaktivni otpad na granicu”, kaže Crnković.

Tvrdi da je reč o „klasičnom primeru transfera rizika sa jedne države na drugu”.

„Hrvatska i Slovenija su imale i energetske i ekonomske benefite od rada nuklearne elektrane Krško. Međutim, šta se nudi Republici Srpskoj? Nude se posledice tog korišćenja nuklearne energije koja i ovde, ali regionalno izaziva čitav niz negativnih posledica. Sada bukvalno imamo odbojnost prema nuklearnoj energiji zato što osećamo samo posledice. Ali, posledice su rezultat isključivo političke odluke”, ističe Crnoković.

Ovaj ekološki aktivista naglašava da skladištenje radioaktivnog otpada nije problem ukoliko se sprovodi na valjan i transparentan način.

“Ali, ukoliko imamo slučaj da politika donosi odluke tamo gde bi se struka trebalo pitati, onda imamo ozbiljan međudržavni problem, onda imamo otvaranje jedne Pandorine kutije i pokušaj uspostavljanja nove svetske prakse. Ukoliko se ovo desi Republici Srpskoj i BiH, svaka zemlja na svetu će imati sasvim legitimno pravo da sve svoje, kako radioaktivne, tako i druge opasne otpade gura na granicu sa drugim zemljama”, tvrdi ovaj ekološki aktivista.

Crnković kaže da se BiH sredinom ove godine obratila Sekretarijatu ESPOO konvencije, a da je pre par dana otišla pritužba i telima EU.

“Početkom naredne godine NVO iz BiH obratiće se Arhuskoj konvenciji. Čitav niz koraka je pred nama, imamo mehanizame da branimo pravo na život”, naglašava Crnoković.

Ističe da jedino dobro u nameri Hrvatske da odlaže opasni otpad na granici sa BiH, to što su već dovoljno posvađani i podeljeni entiteti i narodi uspeli da se ujedine oko ove teme.

“Kao neko ko živi uz ovu reku, iako sam više i tužan i ljut zato što se ovo dešava mom gradu i reci Uni, opet mi je s druge strane drago da imamo barem jednu temu oko koje se možemo složiti, a u ovom slučaju to je odbrana prava na život”, poručuje Crnković.

Komentarišući tvrdnje iz Fonda za finansiranje razgradnje nuklearne elektrane Krško, Crnković kaže da je jedino tačno da su na početku bile četiri moguće lokacije, a da je Dvor “izabran” tako što nije bilo nikoga da glasa protiv.

“Lokacije Slunj i Papuk su odbačene glasanjem 1997, a treća lokacija Moslovačka gora, nakon što je uticajni hrvatski general (Janko Bobetko) 1999. obećao svojim sugrađanima iz Siska da se tu neće ništa graditi. Protiv gradnje na Trgovinskoj gori nije bilo nikoga da glasa”, objašnjava Crnković.

Meštani Dvora umorni od svega

To potvrđuje i načelnik opštine Dvor Nikola Arbutina.

Priznaje da onda kada je trebalo, nije bilo nikog da glasa i odbaci mogućnost da se radioaktivni otpad skladišti u ovom delu Hrvatske.

Otuda usvajanje zakona o izgradnji centra za skladištenje radioaktivnog otpada iz nuklearne elektrane Krško na lokaciji Čerkezovac vidi kao “tehničko rešenje”.

“Taj zakon je donet umesto izmena i dopuna Prostornog plana Republike Hrvatske, a političke odluke su davno donešene: 1999. Prostorni plan, a 2014. Strategija zbrinjavanja radioaktivnog otpada i 2018. Nacionalni plan za zbrinjavanje nacionalnog otpada”, kaže Arbutina i dodaje da je preostalo još samo da se izradi Studija uticaja na okolinu, a preduslov za to je bio da se definiše prostor na kome će se Centar nalaziti.

“Imamo obrnuti slučaj. Umesto da je struka prvo rekla da je lokacija pogodna, kod nas je najpre politika odredila lokacija, a posle struka potvrđuje da li je dobra ili nije”, objašnjava Arbutina.

Kaže da meštani Dvora već 15 godina žive sa pitanjem da li će biti “domaćini” nuklearnog otpada i da su od svega umorni.

“Naš stav je da svaki, pa i ovaj radioaktivni otpad treba da se skladišti na mestu nastanka. Svi mi u Hrvatskoj smo imali benefite od te nuklearne elektrane, dobijali smo struju. Ali, samo jedna jedinica lokalne samouprave dobija i negativnu stranu. Zašto baš opština Dvor”, pita načelnik ovog mesta.

Kaže da ovo pitanje stalno postavlja, a da svi odgovaraju da je to politička odluka.

Podseća da su 1999. postojale dve potencijalne lokacije: Moslovačka i Trgovska gora.

“Kada se donosio prostorni plan snagom prstiju je političkom odlukom određeno da to bude Trgovska gora. Nažalost, u tom trenutku nije imao ko za nas da lobira i diže ruku. A sada kad pogledamo, posle toliko godina, ne znam koja država ima druge solucije za zbrinjavanje radioaktivnog otpada. Teško mi je sada o tome polemisati”, navodi Arbutina.

Problemi oko skladištenja radioaktivnog otpada iz nuklearne elektrane Krško datiraju još iz perioda ondašnje SFRJ zato što je jedino skladište otpada bilo u Sloveniji.

Ravnopravno upravljanje nuklearkom Krško dogovoreno je 2001, a podrazumevalo je i zajedničku odgovornost za nuklearni otpad.

Ovom procesu prethodio je niz kontroverzi nastalih nakon što je Vlada Slovenije 1998. nacionalizovala NE Krško i prekinula isporuku struje Hrvatskoj.

Usledio je dug sudski spor koji je okončan 2015. kada je Međunarodni centar za rešavanje investicionih sporova presudio u korist Hrvatske i odredio oštetu od 40 miliona evra.

Obe zemlje su zainteresovane za proširenje proizvodnih kapaciteta u Krškom, a odlukom iz 2023. rad nuklearne elektrane je produžen do 2043. godine.