Otkriven spomenik izbrisanima u Ljubljani – simbol obespravljenosti i nepravde koja se ne sme ponoviti

U Ljubljani je otkriven spomenik hiljadama Srba i drugih koji su 1992. godine izbrisani iz registra stanovnika, godinu nakon što je Slovenija proglasila nezavisnost. U Parku izbrisanih, spomenik u obliku gornjeg dela slova Ć, podsećanje je na najgrublje kršenje ljudskih prava u modernoj Sloveniji.

Pre 31 godinu u Sloveniji gotovo 26.000 ljudi preko noći je izbrisano iz registra stanovnika. Zajedničko im je bilo jedno – prezime sa slovom "ć" na kraju. Godinu pošto je proglasila nezavisnost od tadašnje Jugoslavije, država je onima koje je označila drugorazrednim Jugoslovenima uskratila pravo na posao, školovanje, zdravstvenu zaštitu.

"Te 1992. država u kojoj sam rođena izbrisala me je iz registra stanovnika. Zašto bih ostala? Onda sam postavljala sebi to pitanje. Zašto bih živela u zemlji koja se prema meni odnosila kao zla maćeha", kaže Katarina Keček, novinarka.

Simbol obespravljenosti sada je spomenik – sećanje na prošlost sa kojom se Slovenci suočavaju.

"Sve što smo ovde čuli i ovaj spomenik sada su upozorenje da tako nešto ne sme da se ponovi. Imam veliku želju da svetu, a naročito Sloveniji i Ljubljani poručim da je reč o nepravdi koja se ne sme ponoviti", navodi Zoran Janković, gradonačelnik Ljubljane.

Spomenik izbrisanima u Ljubljani, idejno rešenje Vuka Ćosića, Aleksandra Vujovića i Irene Vele, otkriven je u krugu nekadašnje fabrike bicikala Rog, pretvorene u Park izbrisanih na inicijativu slovenačkog Amnesti internešenela. Tri decenije kasnije, uslove da povrati građanska prava u Sloveniji, stekla je tek polovina izbrisanih.