Parlamentarni izbori u Crnoj Gori – čistilište ili La casa de papel

Stevan Kostić je gostujući u Jutarnjem programu rekao da 15 lista na izborima govori da je poraz Mila Đukanovića na izborima izazvao neki osećaj slobode. Svi misle da će da zauzmu neke pozicije, to bi se moglo porediti s nekim periodom posle 5. oktobra kod nas, kad su svi mislili da dolazi neka nova politička budućnost, gde će baš oni igrati neku glavnu ulogu, pa pokušavaju da zauzmu mesta.

Smatra da će parlamentarni izbori za mnoge u Crnoj Gori da budu čistilište i da neće uspeti da preskoče cenzus, jer, dodaje, nije ni tako lako dobaciti do tih 3 posto, imajući u vidu situaciju gde dolazi i do neke vrste možda i ukrupnjavanja crnogorske političke scene, naročito sa pobedom Jakova Milatovića.

Bilo je najavljeno 17 lista, pa je proglašeno 15.

"Jedna od lista koja nije proglašena nosila je naziv jedne serije, La casa de Papel [Kuća od papira]. Oni nisu prošli, ali zanimljivo je da se ovih dana u Crnoj Gori dešava ono što stvarno liči na seriju. Pre nekoliko dana je bilo sve dosadno, govorili su da će sagraditi stanove od 800 kvadrata, neke ekonomske plate, prosto nešto netipično za Crnu Goru", dodaje Kostić.

Zatim se pojavila, podseća, kao tema, Do Kvon. I to je, smatra bitka za narativ koja se najviše vodi između Dritana Abazovića i Milojka Spajića, odnosno Pokreta "Evropa sad".

Kostić podseća da pošto Dritan Abazović drži i dalje Ministarstvo policije, tačnije tamo je njegov kadar, oni kažu da postoji laptop u kome se nalaze podaci o eventualnim vezama Do Kvona i Spajića, te da se nalaze i podaci o donacijama u kampanji i o njihovom navodnom viđanju, a da je Spajić znao da je Do Kvon bio na Interpolovoj poternici.

"‘Evropa sad’ sve to apsolutno negira i kaže da na taj način pokušava da se sroza kredibilitet čoveka koji ima najviše šanse da bude budući premijer Crne Gore. Prošli put je trebalo da bude kandidat za predsednika Crne Gore, pa su mu našli ono da je lagao za prebivalište, da ima srpski pasoš, pa je on rekao nisam lagao, nego advokat nije odjavio. I onda mu je Državna izborna komisija zabranila da učestvuje. I onda je uleteo Jakov Milatović kao rezervni kandidat i sa neviđenom lakoćom pobedio na izborima za predsednika Crne Gore", naveo je Kostić.

"Evropa sad" je u političkom naletu i strah od Jakova Milatovića je promenio mnogo toga na političkoj sceni.

"Na primer, Dritan Abazović i Aleksa Bečić su bili ljuti politički protivnici. Ja sam bio u Crnoj Gori, izveštavao sam kad su ljudi iz Demokrata optuživali Dritana Abazovića da je od Mila Đukanovića uzeo 21 milion evra da sastavi manjinsku vladu. Nakon toga, zbog straha od Jakova Milatovića, oni postaju najbliži mogući partneri i saradnici i govore sve najbolje jedni o drugima, govore da treba ružno ostaviti za sebe, gledati u budućnost", kaže Kostić.

Prema njegovim rečima, DPS je pružio najbolji mogući odgovor na ovu krizu u kojoj su se oni našli.

"Oni su izbacili u prvi plan čoveka koji nije opterećen bilo kakvim korupcionaškim aferama, za koga čak i politički protivnici kažu da nije opterećen. To je Danijel Živković. To je jedan mladi kadar DPS-a, međutim, DPS je u takvom političkom padu i mnoge pristalice napuštaju tu stranku. Neki prelaze na pobedničku stranu. Prelaze u Pokret ‘Evropa sad’. I taj trend političkog pada DPS-a je jako teško zadržati", dodaje Kostić.

Ističe da će jedan deo takozvanog tog suverenističkog biračkog tela ostati veran DPS-u.

"Vodiće se bitka zapravo između toga da li će te glasove uzeti DPS. Borba je za te crnogorske suverenističke glasove zajedno sa SDP-om nekadašnjeg Ranka Krivokapića. I tu je došlo do promena, oni idu sami. Pitanja za mnoge stranke je da li prelaze cenzus i to će umnogome odrediti budući sastav Crne Gore i odrediće u nekom relativno srednjem roku političku situaciju i kako će izgledati Crna Gora u budućnosti", ističe Kostić.

Demokratski front je okrnjen, jer sad više tu nema Nebojše Medojevića, lidera Pokreta za promjene, koji ide sam na izbore.

"Andrija Mandić i Milan Knežević idu zajedno. I kod Milana Kneževića je u poslednje vreme primetna neka vrsta insistiranja na kosovskoj tematici. On je govorio da će, ukoliko on postane premijer, da povuče priznanje kosovske nezavisnosti. Tu se igra malo jače i na te srpske glasove iz jednostavnog razloga što je ta srpska politička scena prilično rascepkana", kaže Kostić.

S druge strane, tu je i Vladimir Leposavić, bivši ministar pravde, koji ima svoju grupu građana. Prvi put izlazi na izbore i pitanje je za njega da li će ući u parlament, ali on pledira, on se bori i za te srpske glasove.

"Imamo Marka Milačića, Dajkovića i nekadašnjeg saradnika Zdravka Krivokapića, koji se takođe bore za to biračko telo i zanimljivo je da ih podržao nekadašnji vrlo istaknuti kadar Demokratskog fronta, Marko Bato Carević. E sad, to treba, mnogi to čitaju zbog ličnih odnosa koji ima sa saradnikom Zdravka Krivokapića Vukšićem", navodi Kostić.

U Crnoj Gori su, smatra, od 2020. svi gladni pravde. "Svi imaju velika očekivanja i čak se sa različitih strana hvali rad specijalnog tužioca i različite političke stranke daju vrlo pozitivno mišljenje njegovom radu", kaže Kostić.