Zašto HDZ u BiH želi da se u lična dokumenta upisuje nacionalnost

Srbin, Hrvat, Bošnjak, nacionalna manjina ili ostalo – može, ali i ne mora da se upiše. Ono što mora, kako HDZ predlaže, jeste da matičar odluku, kakva god da je, upiše. Predlagač zakona za RTS obrazlaže i zašto.

"Predlog zakona trebalo bi da spreči zloupotrebe kod upražnjenih radnih mesta u institucijama BiH i zloupotrebe prilikom učestvovanja u izbornom procesu. Tako bi izjave o nacionalnoj pripadnosti mogle da se provere u matičnom uredu", navodi predlagač zakona i poslanik HDZ-a u BiH Nikola Lovrinović.

U Predlogu piše i da bi oni koji su naknadno upisali nacionalnost ili koji su odbili da se izjasne, imali drugu šansu – posle deset godina. Mladi tu šansu dobijaju sa punoletstvom. Do tada, odlučuju roditelji.

U Sarajevu, predlog zakona koji je predložio HDZ pojedini čitaju kao nedemokratski.

"Ta inicijativa u sarajevskoj političkoj javnosti primljena je sa velikim čuđenjem i neodobravanjem i čita se kao forma pritiska na aktuelne razgovore o promeni izbornog zakona. Naši međunacionalni odnosi su dovoljno napeti, bošnjačko-srpski i bošnjačko-hrvatski, da je pitanje šta ih može činiti napetijim i izoštrenijim", kaže prof. dr Šaćir Filandra sa sarajevskog Fakulteta političkih nauka.

Neki smatraju da upisivanje nacionalnosti u lična dokumenta može biti i deo predizbornog folklora.

"Izborni zakon bi trebalo da se menja, dogovora nema, Hrvati imaju najviše predloga, odnosno hrvatske partije kako bi zaštitile svoju mogućnost da biraju hrvatskog člana Predsedništva. U ranijem periodu njega su često birali Bošnjaci što, naravno, Hrvatskoj nacionalnoj zajednici u BiH smeta – ovaj predlog je samo ekstremizacija situacije", ističe Despot Kovačević sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

HDZ-ov predlog naći će se 27. aprila na dnevnom redu parlamenta Bosne i Hercegovine. Mnogi mu ne daju šansu.