Inckove izmene zakona o zabrani negiranja genocida "izvor novih sukoba"

I danas reagovanja na jučerašnju odluku visokog predstavnika u BiH Valentina Incka. Tamošnji mediji prenose utiske zvaničnika koji strahuju da ne sledi pomirenje, već napetost - i to ne samo u BiH, već u celom regionu. Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik zvanično je pokrenuo i prvi potpisao peticiju kojom se ne prihvata nametanje zakona o zabrani negiranja genocida. Deo BiH, pre svih bošnjački, pozdravlja Inckovu odluku. Reaguju i američka ambasada u BiH i Rusija.

Iako je Valentin Incko proveo 12 godina u BiH, u poslednjoj nedelji mandata doneo je odluku koju mu mnogi neće zaboraviti. S jedne strane, Majke Srebrenice pozdravljaju potez visokog predstavnika i misle da je mogao da se desi i ranije.

"Ova odluka je važna za nas majke, bićemo zaštićene od vređanja, od ponižavanja, biće zaštićene presude koje su donesene u Haškom sudu i u raznim sudovima širom sveta," rekla je Munira Subašić, predsednica Udruženja "Pokreta majki enklava Srebrenica i Žepa".

S druge strane, Milorad Dodik pokreće peticiju protiv Inckove odluke da se zabrani i kažnjava negiranje genocida. Poziva građane Republike Srpske da učine isto.

"Tom peticijom se izražava i nedvosmislen stav da se, bez obzira na uvažavanje svih žrtava, u Srebrenici nije desio genocid. Istina koju treba braniti zakonima i silom - nije istina" rekao je Milorad Dodik.

Američka ambasada u BiH više reaguje na jučerašnje Dodikove reči, nego na Inckov potez.

"Postupci ili pretnje u vezi sa raspadom Bosne i Hercegovine su neprihvatljivi i u suprotnosti su sa Dejtonskim mirovnim sporazumom i Ustavom BiH, koji entitetima ne daju pravo na otcepljenje. Politički, verski, i lideri u zajednicama, kao i mediji koji izvještavaju o njima imaju odgovornost da se fokusiraju na konstruktivan dijalog umesto na retoriku podela", navode u Ambasadi SAD u BiH.

Za Rusiju, Inckov čin je otvoreni napad na suverenitet Bosne i Hercegovine, njen ustavni poredak i punomoćja organa vlasti, te njegova odluka ne može imati pravne posledice.

"Inckova takozvana odluka o izmenama i dopunama Krivičnog zakona BiH u delu koji inkriminiše 'poricanje' zločina određenih kategorija nije ništa drugo do flagrantna zloupotreba punomoći u smislu Opšteg okvirnog (Dejtonskog) sporazuma o miru u BiH iz 1995. godine i direktno kršenje politike koju je odobrio Upravni odbor Saveta za sprovođenje mira da bi se sva odgovornost prenela na lokalne strane", rekla je Marija Zaharova, predstavnica ministarstva spoljnih poslova Rusije.

Pomenuta odluka će, strahuje zvanični Beograd još više udaljiti Sarajevo i Federaciju od Republike Srpske. Za poznavaoce prilika, to je ne samo loš tajming Valentina Incka, nego i nepravedan gest prema nasledniku koji u BiH stiže početkom avgusta.

Politikolog Nenad Kecmanović kaže da će se dobiti suprotno od onoga što se htelo, a htelo se da se tamo stvari smire, urede, poprave a ovo je ulje na vatru.

"Biće novi povod za sukobe tim pre što je čitava stvar oko visokog predstavnika problematizovana na najvišem međunarodnom nivou. U krajnjoj liniji to može da dovede i do globalne geopolitičke konfrontacije povodom BiH, a da ovo bude detonator takvog jednog sukoba". istakao je Kecmanović.

Na mesto visokog predstavnika umesto Valentina Incka dolazi bivši nemački ministar poljoprivrede Kristijan Šmit.

Pre dva dana, sa dva glasa za, 13 uzdržanih i nijednim glasom protiv, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija odbacio je rezoluciju kojom se traži zatvaranje Kancelarije visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini, što je bio predlog Rusije i Kine.