Zakletve u Beranama i na Cetinju – dve slike Crne Gore

Juče oko 14 sati čula su se zvona sa Cetinjskog manastira, sedišta Mitropolije crnogorsko-primorske Srpske pravoslavne crkve i mesta gde sedi mitropolit Amfilohije. Ta crkvena zvona mogao je da čuje i predsednik Crne Gore Milo Đukanović. On je otprilike u to vreme, samo 800 metara dalje, u takozvanom Plavom dvorcu, završavao konferenciju za novinare. Povod - dve godine otkako je na čelu Crne Gore, a najglasnije je ponovo odjeknula poruka o crkvi i Zakonu o slobodi veroispovesti.

Zakon o slobodi veroispovesti je, kaže predsednik Crne Gore, otvorio mnoga pitanja, "neka su se pokazala na površini, kao pitanje imovine, gde se država suočila sa otporom SPC".

"Sve što je neko na zakonit način stekao u Crnoj Gori srećno mu služilo. Sve ono što je oteto od Crne Gore, biće opet države Crne Gore, koliko god se neko tome protivio", poručio je Đukanović.

Ivan Jovanović, urednik u listu Blic poreklom iz Nikšića, kaže da to najbolje ilustruje podeljenu Crnu Goru. "Kada čujete u razmaku od par stotina metara crkvena zvona koja označavaju svu duhovnost Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori ili Mitroploije crnogorsko-primorske, a ovamo Milo Đukanović, dugogodišnji predsednik i premijer traži da se da vrati imovina, kao da je ona otela to od nekog", navodi Jovanović.

Živojin Rakočević, novinar i književnik poreklom iz Morače u Crnoj Gori, kaže da "o otimanju govore oni koji su sve oteli".

"Komunistička partija Jugoslavije otela je 1945. Mitropoliju crnogorsko-primorsku od Srpske pravoslavne crkve, a Đukanovićeva Demokratska partija socijalista je naslednica komunističke partije, zato oni imaju osećaj da im se nešto otima, jer oni gledaju partijskim očima i partijskom perspektivom, zato on sada grčevito želi da napravi versku zajednicu Crnogoraca, koja će biti njegova partijska organizacija i partijska podružnica, u kojoj će on moći da bude glava crkve", kaže Rakočević.

Ivo Čolović, politikolog iz Cesida, takođe poreklom iz Crne Gore, smatra da se Milu Đukanoviću čini da je ovo veliko finale plana o nezavisnosti Crne Gore i konačni temelj uspostavljanja neke crnogorske crkve koja bi zamenila SPC.

Joanikije: Vlast ratuje sa Svetim Vasilijem  

Tako je bilo na Cetinju. 180 kilometara dalje, ispred manastira Đurđevi Stupovi, građani Berana su pre dva dana dočekali episkopa budimljanskog nikšićkog Joanikija, koji je tri dana proveo u pritvoru Osnovnog suda u Nikšiću nakon litije posvećene Svetom Vasiliju Ostroškom. Deo vernika pred manastirom Đurđevi stupovi zakleo se da će svojim životom braniti vladiku Joanikija.

"Nasilje su izvršili nad sveštenstvom i nad narodom na praznik Svetog Vasilija Ostroškog i posle našeg hapšenja i poniženja. Hteli su da Svetom Vasiliju nametnu pravila korone. Hteli su da zatvore Svetog Vasilija, da ga ponize. Zamislite, kakva je to vlast koja ratuje decenijama sa Njegošem i njegovim grobom, a sad su krenuli da ratuju i sa Svetim Vasilijem", poručio je Joanikije.

Živojin Rakočević smatra da je doček vladike Joanikija u Beranama trenutak u kome smo saznali da smo dobili jednog novog velikog duhovnog vođu.

"On je neka čudna kombinacija epskog patrijarha Pavla kome ništa ne treba, koji nema ništa svoje, i koji ima samo poruku ljubavi za ljude, i ima poruku zaveta i ima poruku kosovskog zaveta. I onda taj zavet potpuno prirodno živi, i njegoševski i praktično, i on je sudionik naših nevolja na Kosovu i Metohiji i zato se u Crnoj Gori, više nego igde, peva o Kosovu, jer oni znaju da ukoliko to održe, održaće sopstvenu slobodu", kaže Rakočević.

"To je samo deo Crne Gore, to je Berane, to su Stupovi, oko toga sve gravitira u pokretu odbrane svetinja, otiđite na Cetinje, imaćete ipak drugačiju sliku, na primorje u Podgoricu, drugačije, Crna Gora je sada duboko podeljena", kaže Ivan Jovanović.

"To su te dve Crne Gore o kojima mi konstantno govorimo, koje od 1918. egzistiraju unutar jedne države, bilo da se ogledaju kroz bjelaše ili zelenaše, za Mila i Momira, u ovom momentu je crkva iza koje je stao deo građana i g. Milo Đukanović iz koga stoji drugi deo građana", kaže Ivo Čolović.

U rodnom gradu Mila Đukanovića

Sve je počelo 190 kilometara dalje, u Nikšiću 12. maja. Narod se okupio ispred Sabornog hrama, na Trgu Šaka Petrovića, na tradicionalnoj Svetovasilijevskoj litiji. Predstavnici crkve su poručili da nisu nikog pozivali, već se narod okupio sam, kao što se okuplja svake godine za slavu Svetog Vasilija. Kako je sada epidemija korona virusa, policija je privela episkopa Joanikija i sveštenike.

"Vladika Joanikije i sveštenici, nisu se našli na meti pravnog sistema zbog netrpeljivosti države prema SPC, našli su se na meti državnih organa jer su misli da im pripada ekskluzivno pravo da jedino oni ne poštuju preporuke i naredbe kojima pokušavamo da sprečimo širenje zarazne bolesti", rekao je Đukanović.

Ivo Čolović kaže da da smo slične slike mogli da vidimo iz nekih tržnih centara, gde su se ljudi okupili u velikom broju i da tamo mere nisu bilo toliko restriktivne kao kad se radilo o SPC u Crnoj Gori.

"Ja mislim da bi Sveti Vasilije Ostroški voleo da crnogorski i srpski narod bude zdrav i bude jedinstven i da se njegovo ime ne zloupotrebljava na dnevnopolitičke stvari, ali ako se već desilo, mislim da je najgore bilo uhapsiti vladiku, jer se to nije radilo ni u jednom režimu koji sebe smatra demokratskim ", kaže Ivan Jovanović.

Dok su bili u policijskom pritvoru, došlo je do incidenata ispred zgrada policije i suda. Epilog je da se episkop Joanikije u subotu uveče obratio Nikšićanima, ali da je sudu podnet optužni predlog.

"Mislim da je agenda vlasti bila sve vreme da se vladika drži u pritvoru do krajnjeg roka, jer je on pušten minut pre isteka roka od 72 sata, tako da su se oni na taj način poigravali demonstrirajući silu, tako da mogućnost da vladika ne bude pušten nije postojali ni kao mogućnost u glavama ljudi iz vlasti u Crnoj Gori", kaže Ivan Jovanović.

"Ima jedna anegdota, kada je vladika Joanikije otišao u Beograd da upiše Pravni fakultet, nije ni znao gde se nalazi, taj mladić iz Banjana pitao je nekog čoveka na ulici - gde je Pravni fakultet, idem tamo da ga upišem? A on mu je rekao - šta će ti pravo u besudnoj zemlji? Onda je odlučio da ne ide na Pravni fakultet, danas posle toliko vremena vidimo da je on simbol prava i pravde u besudnoj zemlji", navodi Živojin Rakočević. 

Litije i izbori

Milo Đukanović je sa Cetinja poručio da su najobičnije insinuacije optužbe da on ima bilo kakvu ulogu u privođenju I pritvaranju episkopa Joanikija. Dodao je da Srpskoj pravoslavnoj crkvi ne pripadaju ona prava koja ona želi za sebe - da uzima tuđu imovinu, da ne plaća porez, da ilegalno u Crnu Goru uvodi sveštenike, da njeni velikodostojnici predvode pobunjeni narod Crne Gore, a da pritom traže da budu partneri državi. Đukanović je sa Cetinja donekle ponovio reči koje je prošlog leta izgovorio u svom rodnom Nikšiću. 

"Ponudili smo SPC da bude deo rešenja, obnove samostalne crnogorske crkve, baš onakve kakva je postojala do nestanka 1918. Oni su to odbili. Ostaje im da budu crkva nacionalnih Srba u Crnoj Gori, ali tada ćemo morati stvoriti crkvu nacionalnih Crnogoraca. I naravno da ćemo pomoći da im se da sva infrastruktura i da se pomogne njenoj autokefalnosti", kaže Milo Đukanović.

Epidemija koronavirusa još nije gotova, ali polako prolazi. Vernici žele da se u Crnoj Gori nastave litije, koje su se sve do marta održavale zbog Zakona o slobodi veroispovesti. Jedni su tada ocenili da se prekidu litija obradovao samo jedan čovek. Drugi veruju da mu ne odgovara ni nastavak litija sada jer se bliže izbori na jesen. Treći veruju da mu baš sada odgovara zbijanje redova.

"Pitanje šta će se desiti sa onim ljudima koji učestvuju u litijama, a glasali su za DPS, da li će oni biti ucenjeni, da li će morati da glasaju za DPS ili će biti privrženi tom višem cilju? Ali za koga da glasaju, da li glasači DPS-a mogu da nađu svoje utočište u Demokratskom frontu", pita Ivan Jovanović.

Slično misli i Ivo Čolović iz Cesida, jer "pitanje je da li će nezadovoljstvo iz litija opozicija moći da pretvori u dobar rezultat na izborima".

To su sve slike Crne Gore danas. U Beranama raširene trobojke koje pružaju podršku vladici Joanikiju i Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Cetinje je danas grad sa najviše onih koji se nacionalno određuju kao Crnogorci. U tom gradu je sedište predsednika Crne Gore i sedište episkopije koja za sebe kaže da jedina u srpskoj crkvi koja ima kontinuitet od 800 godina.

Ulice Podgorice okićene su crnogorskim zastavama pred obeležavanje godišnjice nezavisnosti 21. maja. Četrnaest godina kasnije Crna Gora je potpuno drugačija nego što je bila 2006. ali ponekad liči na tinejdžera 14-godišnjaka koji se tek sada nalazi pred velikim životnim odlukama.