Prvi Srbin u Briselu

Pitanje iz slogana usmereno je i Hrvatskoj i Evropi, a odgovor na ukazivanje na problem bio je vandalizam, rekao je profesor FPN-a u Zagrebu Dejan Jović, i dodaje da ne misli da je to stav većine u Hrvatskoj.

Deo kampanje SDSS-a je i latinica i ćirilica.

"Mi ne možemo i nećemo odustati od ćirilice, zato što bismo time danas, u 2019. pomogli onima koji žele provesti u djelo Zakonsku odredbu o zabrani ćirilice od 25. 4. 1941. Ćirilica nije za nas u Hrvatskoj samo pitanje identiteta Srba, nego i poštovanja prema žrtvama fašizma", napisao je Jović na Tviteru.

Profesor Dejan Jović drugi je na listi SDSS-a na evropskim izborima, odmah iza Milorada Pupovca. Veruje se da će upravo Jović, ukoliko SDSS osvoji jedan mandat, ići u Brisel. Biračima je šaljivo poručio: Nakon "Posljednjeg Srbina u Hrvatskoj", glasajte za "Prvog Srbina u Briselu". Iskoristite šansu".

Nedavno je u intervjuu RTS-u odluku da se kandiduje obrazložio time da je Hrvatska mala zemlja koja je nedavno ušla u Evropsku uniju, i ona s pravom očekuje da se u Briselu tretira ravnopravno, da je poštuju kao malu zemlju i da nema neke razlike između velikih i malih.

"Ali onda, naravno", dodao je, "i u svojoj vlastitoj zemlji u Hrvatskoj je važno da primenjuje taj isti evropski princip. To znači da male zajednice uključujući i srpsku i druge manjine, ne samo nacionalne manjine, treba tretirati ravnopravno i sa punim respektom".

Kandidatura profesora Dejana Jovića izazvala je veliko interesovanje i u Hrvatskoj i u Srbiji. Živeo je i radio u Britaniji posle čega se vratio u Hrvatsku. Bio je politički aktivan kao savetnik Ive Josipovića, ali je to mesto izgubio kada je rekao da referendum o nezavisnosti Hrvatske 1991. nije održan u poštenim uslovima. Autor je dela "Rat i mit" u kome se bavi najosteljivijim temama u hrvatskom društvu. Predaje na Fakultetima političkih nauka u Zagrebu i u Beogradu.

"Dobar potez SDSS-a"  

Istoričar Predrag Marković smatra da je to što se on kandiduje u okviru srpske manjinske stranke važno zato što je "suštinski objektivan čovek. Nije nekakav srpski, onaj sterotipni nacionalista sa Dinare i Velebita nego jedan uglađeni britanski i zagrebački gospodin i takav čovek treba da brani interese Srba u Hrvatskoj i Srba u Evropi", kaže Marković.

Govoreći o tome zašto se kandiduje, za zagrebački Ekspres Dejan Jović je nedavno rekao da treba ukloniti stigmu namerno stvorenu kada je reč o Srbima. Voleo bi, kaže, da u Hrvatskoj postane kul biti Srbin, a ne izvor diskriminacije.

Istoričar Milan Gulić veruje da je potez SDSS-a da kandiduje Dejana Jovića dobar potez, jer on nema lošu pozadinu kada je srpska zajednica u pitanju, "Može", kaže Gulić, "da privuče nešto nesrpskih glasova u Hrvatskoj, što je važno jer oko 60.000 glasova je bilo potrebno na prethodinm izborima. Treba reći kada su Srbi u Hrvatskoj u pitanju, na manjinskoj listi na kojoj oni učestvuju, njihovi kandidati ne dobijaju više od 15.000 glasova". Prema Guliću, mnogi Srbi glasaju na većinskim listama, pa je cilj ovih izbora da se ti ljudi privuku i da se pokaže stvarna snaga srpskog naroda u Hrvatskoj. 

Sociolog Petar Lađević kaže da je najznačajnije da je srpska zajednica u Hrvatskoj kroz svoju stranku pokazala da "sa svim najznačajnijim identitetskim pitanjima, i političkim, i socijalnim i ekonomskim, ima snage da izađe i problem predstavi u Evropi".

Ovo nije prvi put da politički predstavnici Srba u Hrvatskoj izlaze na evropske izbore. Pokušaja je bilo i 2013. i 2014, posle ulaska zemlje u EU. Izašle su Nova i Naša srpska stranka, podseća istoričar Milan Gulić. Prvi put su, kaže, osvojile 3.000 a drugi put 1.500 glasova.

"Radilo se o partijama koje nemaju podršku u srpskom korpusu u Hrvatskoj. Ovaj put su prvi put izašle dve partije Srba i to one najjače. SDSS i Demokratski savez Srba koji nije zanemarljiv i učestvuje u lokalnoj vlasti na županijskom nivou u Hrvatskoj, tako da ti izbori sada među srpskom zajednicom u Hrvatskoj i van Hrvatske imaju veći značaj, jer su to ozbiljni politički predstavnici", kaže Gulić.

Glasovi dijaspore

U Hrvatskoj se očekuje veća izlaznost nego u prethodna dva ciklusa evropskih izbora. Da bi prvi Srbin ušao u EP biće potrebno oko 60.000 glasova.

SDSS računa i na glasove dijaspore, najviše u Srbiji i Bosni. Može se glasati u konzularnim predstavništvima Hrvatske. Uslov je hrvatski pasoš i da se birači registruju do 15. maja, lično ili putem imejla.

Međutim, Milan Gulić podseća da najveći deo Srba koji žive u Srbiji i regionu čak i ako imaju hrvatska dokumenta, nisu zainteresovani za politička kretanja u Hrvatskoj. Najveći deo je razočaran u politiku hrvatske države prema srpskom narodu kako pre, tako i tokom i posle rata devedesetih, jer im šalje poruku da nisu dobrodošli i da se ne smatraju ravnopravnim građanima.

"To je razlog zašto većina Srba poreklom iz Hrvatske nije zainteresovana, pa je otuda šansa da većina njih glasa na ovim izborima nikakva. Ali u SDSS-u su prepoznali te ljude, hoće da ih privuku, zainteresuju, jer iako su otišli imaju penzije, imanja ili rodbinu i trebalo bi da ih zanima šta se tamo događa, pa i da glasaju ako na to imaju pravo", smatra Gulić. 

SDSS bi verovatno voleo da iz Srbije na izbore izađe onoliko Srba koliko će izaći vojvođanskih Mađara. Za ove izbore u Srbiji se već registrovalo 50.000 birača. Kampanju vodi Savez vojvođanskih Mađara.

"Mađari su ozbiljan narod", kaže Predrag Marković, "i mi treba da pokažemo da smo ozbiljan narod i to malo mogućnosti što imamo, da zaštitimo interese Srba u Hrvatskoj. Setimo se kako je Stjepan Mitrov Ljubiša u parlamentu u Beču radio za Srbe, i tada je bila nezgodna situacija. A čuo se glas nekog poslanika iz tada daleke Budve."

Glas jednog Srbina u evropskim institucijama 

Očekuje se da će ovi izbori biti trijumf desnice u Evropi. Milorad Pupovac je rekao da će SDSS, ako uđe u EP, kao stranka građanske i leve orijentacije, računati na saradnju sa strankama sa sličnim programima, ali i sa svima koji "rade na povećanju ravnopravnosti članica EU".

Ukoliko SDSS uspe da osvoji jedan mandat na evropskim izborima sagovornici RTS-a kažu da se u evropskim institucijama čuo glas jednog Srbina. Bilo bi dobro i za Hrvatsku jer bi se pokazala kao multietnička.

Njegova moć je da ukazuje na problem, veruje Petar Lađević. "Ne može da utiče na materijalnu i ekonomsku pomoć Srbima u Hrvatskoj, ali može da utiče na to da evropska javnost bude obaveštena o njihovom položaju u Hrvatskoj. Ako se nastave kršenja ljudskih prava, da o tome evropska javnost može da dobije realnu sliku", kaže Lađević. 

"Važno je da imamo bar nekoga u Evropskom parlamentu", kaže Predrag Marković. "Na 700 poslanika to izgleda malo, ali između nikoga i jednog poslanika je velika razlika".

Ne može se biti Evropljanin samo u Briselu, kaže profesor Jović.

A Milorad Pupovac poručuje da će slogan "Znate li kako je biti Srbin u Hrvatskoj", u centru pažnje biti još nedelju dana, kada će stranka lansirati novi, jednako originalan. Posle 26. maja znaće se da li su ovakve poruke uspele da ubede birače da je glas prvog Srbina u Briselu vredan izlaska na evropske izbore.