Vučićeva poseta tema hrvatskih medija

Tako visoki funkcioner vladajuće HDZ Davor Ivo Štir ocenjuje da ne treba imati prevelika očekivanja, u smislu da će se preko noći sve rešiti, ali ističe da je potrebno otvoriti "kanal dijaloga".

Štir, koji je podneo ostavku na poziciju ministra spoljnih poslova u vladi premijera Andreja Plenkovića, rekao je na hrvatskom javnom servisu da je u politici jako važno ko definiše teren na kojem će se "odigrati utakmica" i po kojim pravilima.

"Svedoci smo da se Beograd poslednjih godina oseća snažnijim nego pre 10-ak godina", rekao je Štir i naveo primer Makedonije i povlačenja osoblja iz Ambasade u Skoplju, dok, kako kaže, Makedonija ne promeni stav o Kosovu.

Smatra da, kako je naveo, Srbija nastavlja propagandu vezivanja hrvatskog naroda uz ustaštvo i fašizam, a Grabar-Kitarović je, kaže, preuzela opravdani rizik, jer moramo definisati teren gde će se rešavati pravi problemi poput nestalih osoba.

Smatra da "državna politika Srbije" ima ambiciju uplitanja u unutrašnje stvari drugih država na području SFRJ, pa tako i u Hrvatskoj.

Problemi se, međutim, ne mogu rešavati na način da se Hrvatima nameće osećaj krivice za ono što se dogodilo tokom Drugog svetskog rata, kaže Štir, jer se Hrvatska o tome izjasnila, a Beograd treba da se reši "ostavštine" Slobodana Miloševića, da se krene napred.

"Mi imamo zajedničke ciljeve koji zathevaju saradnju Zagreba i Beograda", poručio je Štir.

Govoreći o nacionalnim manjinama u Srbiji, pa tako i o hrvatskoj manjini, Štir je rekao da je to definirano u poglavlju 23 koje Srbija ne može zatvoriti bez ispunjavanja merila, što će verojatno biti jedno od zadnjih poglavlja koje će se zatvoriti.

"Kada se to zatvori, pristupni Sporazum Srbije mora proći ratifikaciju u svim parlamentima, a u Beogradu moraju biti svesni činjenice da i Hrvatski sabor mora to da ratifikuje", naveo je Štir.

Hajduković: Dobar bilo koji susret u kome će biti dijaloga 

Član saborskog Odbora za spoljnu politiku Domagoj Hajduković iz najuticajnije opozicione SDP kaže da je dobar bilo koji susret u kojem će biti dijaloga, te da niko ne očekuje velike pomake, ali da je svaki korak u smeru dijaloga i poboljšanja odnosa - korak u pravom smeru.

Bitno je, kaže, da Hrvatska ima dobre odnose sa susedima, ali je, ukazuje Hajduković, upitno koliko predsednici država mogu da utiču na poboljšanje odnosa.

"Nije isto biti predsednik u Hrvatskoj i u Srbiji", kaže on i dodsaje da je Vučić na predsedničko mesto došao s premijerskog i ima puno veći uticaj na vladu nego Grabar-Kitarović.

I predsednik kluba zastupnika HDZ-a u Saboru, Branko Bačić, smatra da je dijalog sa susednim državama, posebno sa Srbijom, veoma važan za stabilnost regiona.

"Važan je i za rešavanje otvorenih pitanja Hrvatske i Srbije. Činjenica je da odnosi u zadnje vreme nisu na nivou koji omogućava rešenje otvorenih pitanja poput sukcesije, nestalih, nadležnosti sudova, prava hrvatske manjine ili granica na Dunavu", rekao je.

Bačić je rekao i da je predsednica očito procenila da je ovo trenutak u kojem može doći do susreta s Vučićem.

"Hrvatska podržava evropski put Srbije, ali je pri tom potrebno da Srbija osigura i rešava navedena otvorena pitanja. Zato je važno da najavljeni sastanak svojom pripremom pripomogne rešavanju tih pitanja", rekao je Bačić za Novi list.

Analitičar Sandro Knezović ističe da nije tajna da su odnosi dve zemlje na na relativno niskom niovu, te stoga smatra da je dobro što je Grabar-Kitarović preuzela inicijativu i pozvala Vučića kako bi pokušala da otvori novu stranicu u bilateralnim odnosima.

Knezović je za HRT rekao da izvršna vlast mora imati jedinstveni stav, pogotovo prema bilateralnim odnosima u regionu prema Beogradu i treba maksimalizovati profit od ovog susreta.