Državljani arapskih zemalja sve više kupuju zemljište u BiH

Na području opštine Ilijaš u okolini Sarajeva u prethodnih nekoliko godina, Arapi su kupili negde između 3.000 i 3.500 duluma, odnosno oko 350 hektara zemljišta.

Uglavnom se radi o zemljištu čiji su vlasnici bili građani srpske nacionalnosti, a ima i pojedinačnih slučajeva da su zemljište prodavali i Bošnjaci i Hrvati.

Cena zemljišta po kvadratnom metru je zbog toga porasla za više od 50 odsto, što prema rečima načelnika te opštine Akifa Fazlića, pravi problem lokalnom stanovništu koje želi da kupi zemljište za izgradnju stambenih kuća.

"Pozitivna strana je što je budžet opštine veći. Po osnovu prometa nepokretnostima prošle godine smo naplatili blizu milion evra, a oko 70 odsto, odnosno oko 700.000 evra su napravili arapski investitori", rekao je Fazlić Tanjugu.

Imamo i prihode od plaćanja rente i uređivanja građevinskog zemljišta, tako da i to povećava naš budžet, dodao je on.

Na pitanje koji je interes arapskih investitora da kupuju zemljište u BiH, on kaže da je njegova procena da oni žele da tu provedu jedan deo vremena, najviše mesec dana, imajući u vidu klimu u njihovim matičnim zemljama.

Kaže da ima pojedinačnih slučajeva među stanovnicima te opštine koji iskazuju negodovanje zbog dolaska Arapa, navodeći da "dileme" uvek postoje.

"Svi razmišljamo i o tim dilemama, mada ja uvek gledam kakvi su svetski procesi, a oni pokazuju da imamo sve više migracija i da je sve otvorenije tržište nekretnina", rekao je on.

Gledaćemo da taj proces učinimo pozitivnim i nadam se da neće imati neke druge konotacije, kaže on i napominje da postoje mehanizmi ukoliko bude drugačijih konotacija da se one zaustave.

Napominje da i država tu treba da ima svoju ulogu.

U Sarajevu tržni centri i hoteli, u okolini vikend-naselja 

Fazlić objašnjava da se u Kantonu Sarajevo zemljište kupuje za tržne centre i hotele, a u okolini, za vikend-naselja. Jedno vikend-naselje je, kaže, već izgrađeno u opštini Ilijaš.

"Kupljeno je još dosta lokacija i one su u procedurama odobravanja, donošenja dozvola i svega što je potrebno za ta naselja, njihovi investitori vode proces izgradnje i onda prodaju na tržištu nekretnina te objekte", kaže Fazlić.

Stanovnici opštine Ilijaš primetili su sve veću prodaju nekretnina u prethodnih pet godina, a na to reaguju različito.

Napominju da nemaju problema sa novim komšijama, ali im je njihovo sve veće prisustvo "zagonetno".

"Ma šta ja znam, interesantno je to sve, zagonetno, ne znamo zašto kupuju, da li su toliko bogati pa ulažu novac u nekretnine. Pravi razlog se ne zna. U našoj opštini dosta kupuju, grade se naselja, sela sa 30-40 kuća. Naseljavaju se, kupuju stanove", kaže jedan od stanovnika.

Univerzitetski profesor i analitičar Enver Kazaz smatra da mnogo više Arapa odlazi na turističke destinacije po Evropi nego u BiH, te da neke arapske zemlje znatno više ulažu, na primer, u Srbiju nego u BiH.

"BiH je u žiži jer se tradicionalno poima kao zemlja u kojoj postoji opasnost od nekakvog političkog islama. Arapski turisti koji tu dolaze i ostavljaju novac naprosto su žrtve jedne takve stigmatizacije, a na drugoj strani oni koji se bogate i kupuju zemljište preko ilegalnih firmi treba da budu gonjeni zakonom BiH", rekao je Kazaz.

Nedžad Latić, urednik portal The Bosnia Times, smatra da je motiv onih koji kupuju nekretnine predispozicija za državljanstvo, jer očekuju da će BiH ući u EU.

"Otprilike to je motiv većine onih koji kupuju, ali najverovatnije je da su izvarani i da su to neki virtuelni projekti. Još nema suštinske istrage o tome", rekao je Latić.

Kaže i da su neki od projakata realizovani i da je reč o naseljima zatvorenog tipa.

Mediji pišu da je masovna kupovina nekretnina za državljane arapskih zemalja bila krajem prošle godine predmet provera bezbednosnih agencija u BiH.

Istragom koju je sprovela Služba za poslove sa strancima, koja deluje pri Ministarstvu sigurnosti BiH, utvrđeno je kako se takvim transakcijama bavi veliki broj "fantomskih" firmi koje raspolažu minimalnim početnim kapitalom, a investiraju velike novčane iznose.

U decembru je kontrolisan rad 691 agencije koja se bavila takvim transakcijama, a čak 499 nije pronađeno na prijavljenim adresama.

Da je broj dolazaka Arapa u BiH sve veći, pokazuju i zvanični podaci.

Pozivajući se na podatke Granične policije, Dnevni avaz je objavio da je za sedam meseci u BiH ušlo 42.627 Arapa, najviše iz Emirata 19.887, a zatim iz Kuvajta 11.103.

Na trećem mestu po broju dolazaka su građani Saudijske Arabije, njih 9.385, dok je iz Katara za prvih sedam meseci došao 1.531.

Najmanje ih je došlo iz Jordana – 721.

Prema podacima turističkih zajednica, oni se, pišu bosanski mediji, zadržavaju u proseku pet do deset dana, dok nemali broj njih iznajme ili kupe kuće za boravak i do mesec dana.