Lokalni izbori u Hrvatskoj

Oko 47.000 kandidata nadmeće se za oko 10.000 fotelja u lokalnoj samoupravi. Srbi se, kao kandidati, pojavljuju na manjinskim listama, ali i na listama većih hrvatskih stranaka koje računaju na kvotu o obaveznom broju manjinskih predstavnika u lokalnoj saoupravi. Do sada se, međutim, nisu mnogo bavile lokalnim problemima Srba.

"Velike stranke to nisu radile, bez obzira jesu li levo ili desno orijentisane i zato je naš primarni zadatak da ljude usmerimo prema njima samima boljoj artikulaciji njihovih problema i da to učinimo sastavnim delom lokalne politike i da našu političku vertikalu osnažimo u Hrvatskoj posebno novim ljudima, mlađima koji imaju više energije i više ideja i ovi izbori idu u tom pravcu", kaže Milorad Pupovac, Saborski zastupnik Samostalne demokratske srpske stranke.

Na ovim izborima biće i manje srpskih birača jer je Zakon o prebivalištu, koji je trebalo da uredi biračke spiskove, zapravo doveo do toga da oko 67.500 Srba bude izbrisano iz biračkih spiskova. Mogu da glasaju na predsedničkim i parlamentarnim, ne i lokalnim izborima.

"Za lokalne izbore je važno da svaki građanin ima prebivalište i ličnu kartu, to će negativno uticati i biće problema u lokalnim samopupravama u severnoj Dalmaciji, istočne i zapadne Slavonije da se zadrže sve pozicije koje su Srbi imali na prethodnim izborima", kaže Miodrag Linta iz Saveza Srba iz regiona.

Kampanju koja je vođena pred ove izbore obeležio je raskol u HDZ-u i istupanje nekih članova koji su se potom samostalno kandidovali. Njihov uspeh, smatraju analitičari, biće presudan za dalju sudbinu te stranke, koju aktuelni premijer pokušava da vrati na poziciju desnog centra.

"Ovi izbori će pokazati kolika je snaga radikalne desnice koja je do sada pokazivala da može da dovede do ukupne radikalizacije ali će pokazati i kolika je snaga građanskog otpora koji paralelno s radikalizacijom raste i koliko je on u stanju da se suprotstavi radikalizaciji političke scene", kaže Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam.

Hrvatska je podeljena na 20 županija, 127 gradova, 428 opština i Grad Zagreb, koji ima status grada-županije, a u kome je drugi krug, smatraju analitičari, izvestan. Neizvesno je samo ko će biti protivkandidat akutelnom gradonačelniku Milanu Bandiću.