Preminuo mađarski pisac Peter Esterhazi

Esterhazi se od septembra prošle godine lečio od raka pankreasa, a preminuo je juče popodne.

Rođen u Budimpešti 1950. godine, Esterhazi je prepoznat kao moderan, inovativan i duhovit pisac, plenio je pažnju i svojim knjigama i svojim entuzijastičkim učešćem u književnom, kulturnom i javnom životu, podseća njegov srpski izdavač "Arhipelag".

Esterhazi potiče iz najslavnije mađarske aristokratske porodice koja je vekovima davala grofove, kardinale i biskupe i presudno uticala na mađarsku i dugo vremena austrougarsku politiku.

Iako je prvi Esterhazi koji nije rođen kao grof, Peter Esterhazi je nesumnjivo jedan od najvećih izdanaka ove velike porodice.

O gotovo osam vekova svoje porodice, Esterhazi je napisao obiman roman "Harmonia caelestis",  na kome je radio nepunih 10 godina, da bi posle šokantnog otkrića da je njegov otac, poslednji grof Esterhazi, bio doušnik režima i mađarske komunističke policije napisao nastavak "Ispravljeno izdanje".

Esterhazijevoj porodici je u komunističkoj Mađarskoj konfiskovana celokupna imovina i ona je 1951. godine deportovana u unutrašnjost zemlje, gde je Esterhazijev otac, doktor prava, okopavao kukuruz na državnom poljoprivrednom imanju.

Tek 1956. porodici je dozvoljen povratak u Budimpeštu, gde je Esterhazi pohađao prestižnu i poslednju nezatvorenu crkvenu gimnaziju.

Peter Esterhazi je završio studije matematike i nekoliko godina je radio u Matematičkom institutu u Budmipešti, a od 1978. posvetio se pisanju.

Među njegovim značajnim delima su romani "Proizvodni roman", "Mala mađarska pornografija", "Pomoćni glagoli srca", "Uvod u lepu književnost", "Knjiga o Hrabalu", "Čudesni život ribice", "Pogled grofice Han-Han. Nizvodno Dunavom", "Zapisi jednog dušebrižnika", "Jedna žena", "Sloboda je težak otrov", "Nemačka u šesnaestercu", "Ništa od umetnosti".

Zajedno sa mađarskim nobelovcem Imreom Kertesom, napisao je knjigu "Ista priča" koja sadrži dve pripovetke: Kertesov "Zapisnik" i Esterhazijev "Život i književnost".

Njegova dela su prevedan na veliki broj jezika, dobitnik je niza mađarskih i međunarodnih književnih nagrada i priznanja.

Bio je član Nemačke akademije za jezik i književnost, Akademije umetnosti u Berlinu, kao i Evropske akademije nauka, umetnosti i književnosti.

Na srpski jezik prevedeno je više Esterhazijevih knjiga. Poslednjih godina "Arhipelag" je objavio njegove slavne romane "Pomoćni glagoli srca" i "Ništa od umetnosti", obe u prevodu Arpada Vicka, Esterhazijevog najposvećenijeg prevodioca na srpski jezik.

Poslednji put Esterhazi je boravio u Srbiji pre pet godina na poziv "Arhipelaga" kao gost Beogradskog festivala evropske književnosti, kada je imao izuzetno posećene i uzbudljive književne večeri u Beogradu i Novom Sadu.

"Umetnost nije rešenje ni za šta. Roman još nije sprečio nikakvo zlo, ali dobre knjige, dakle, one o kojima se ovde, u ovim krugovima, obično govori, prožima požudna želja za razumevanjem. To bismo mogli nazvati i nadom. Nada, dobra reč za kraj, a pet minuta prepustimo zaboravu. Koja je sad poslednja reč?", napisao je Peter Esterhazi prošlog septembra neposredno pošto je saznao za svoju tešku bolest.

Bila je to jedna od poslednjih njegovih javnih poruka čitaocima, ali nikako i poslednja - pre mesec dana Esterhazi je završio i predao mađarskom izdavaču svoj novi roman "Dnevnik o gušterači".