Orešković veruje Karamarku, kao i da vlada ima većinu

"Preslagivanje, kao finansijeru, takva matematika, mi nije jasna", rekao je Orešković na konferenciji za novinare uoči sednice vlade upitan o najavama pojedinih poslanika vladajuće većine da se priprema "preslagivanje" parlamentarne većine.

Na pitanje postoji li neka nova većina u Saboru, Orešković je odgovorio "pokažite mi brojke".

Upitan o potencijalnom sukobu interesa u kojem se našao lider Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) Tomislav Karamarko u vezi sa spornim ugovorom njegove supruge sa lobistom mađarske naftne kompanije MOL, sa kojom Hrvatska vodi arbitražni spor zbog Ine, Orešković je odgovorio da treba sačekati odluku Povereništva za sprečavanje sukoba interesa.

Međutim, rekao je da veruje da Karamarko nije napravio ništa protiv interesa Hrvatske.

Premijer je najavio da će formirati pregovarački tim za pregovore sa MOL-om oko hrvatske naftne kompanije, ali da će arbitraža po tužbi Hrvatske protiv MOL-a biti nastavljena.

"Ja, a ne Karamarko, vodiću taj proces. Arbitraža je u toku. Paralelno treba sesti, razgovarati i pregovarati za ono što je u interesu Hrvatske", naglasio je premijer.

Opoziciona Socijaldemokratska partija zatražila je ostavku Karamarka zbog saradnje firme njegove supruge sa firmom lobiste MOL-a ili će u protivnom pokrenuti postupak njegovog opoziva.

Vladajuća koalicija u Hrvatskoj našla se u novoj krizi pošto je nedeljnik Nacional objavio ugovor između firme u vlasništvu Karamarkove supruge Ane i firme lobiste MOL, Josipa Petrovića.

Navodno je uoči dolaska HDZ-a i Karamarka na vlast, Petrovićeva firma Karamarkovoj supruzi za usluge savetovanja platila najmanje 60.000 evra.

U izjavi medijima, Ana Karamarko je potvrdila da je imala ugovor sa Petrovićevom firmom koji je prekinut kada je postalo jasno da će njen suprug ući u Vladu, ali je negirala da poslovi koje je njena marketinška firma obavljala imaju veze sa MOL-om.

Poslanik Mosta nezavisnih, glavnog partnera HDZ-a u Vladi, Miro Bulj pozvao je u utorak državne institucije da se pozabave Karamarkom, a potom ga je Andrija Mikulić iz HDZ-a optužio da je predvodnik napada na Karamarka i njegovu porodicu.

U međuvremenu, Karamarko je uputio zahtev Povereništvu za odlučivanje o sukobu interesa da detaljno istraži taj slučaj.

Mediji već nekoliko meseci pišu o sukobima unutar vladajuće koalicije, a najveći sukob je navodno upravo oko hrvatske naftne kompanije Ina, čijih oko 49 odsto akcija drži MOL.

HDZ zagovara stav da treba odustati od međunarodne arbitraže Ina–MOL, koju je pokrenula bivša vlada levog centra Zorana Milanovića, dok se Most tome žestoko protivi.

Hrvatska vlada je 2014. godine podnela arbitražnu tužbu protiv MOL-a kojom je tražila da se proglase ništavim izmene ugovora iz 2009. godine o upravljačkim pravima u Ini i glavni ugovor o plinskom poslovanju, kao i naknada štete nastale iz tih ugovora koje je sklopila HDZ-ova vlada koju je vodio Ivo Sanader.

Upravo je zbog korupcije u slučaja Ina–MOL i ratnog profiterstva u slučaju "Hypo banka" bivši premijer Ivo Sanader bio pravosnažno osuđen na osam i po godina zatvora, ali je Ustavni sud ukinuo tu presudu i vratio slučaj na novo suđenje.

Sanader je bio osuđen za primanje deset miliona evra mita od predsednika uprave MOL-a Žolta Hernadija da bi omogućio toj mađarskoj naftnoj kompaniji da stekne upravljačka prava u Ini.

Inače, Hrvatska je podigla optužnicu i protiv Hernadija zbog davanja mita Sanaderu, ali je Mađarska odbila da ga izruči Hrvatskoj, pa mu je određeno suđenje u odsustvu. Ta dva postupka biće spojena.