Lideri Jugoistočne Evrope u Zagrebu

Vođe Procesa "Brdo-Brioni" obnovili su danas zajedničku predanost izgradnji poverenja, razvoju bilateralne i regionalne saradnje i dijaloga i uzajmnoj podršci u procesu evropskih i evroatlantskih integracija.

Na samitu u Zagrebu lideri zemalja Zapadnog Balkana dogovorili su se da ojačaju međusobnu saradnju i operativni dijalog sa SAD i EU u borbi protiv globalnih bezbednosnih pretnji, kao što su terorizam i migrantska kriza.

"Sadašnja dramatična migrantska kriza predstavlja dosad nezabeleženi izazov i sa humanitarnog i s bezbednosnog aspekta i iziskuje dijalog i dogovor kako bi se bolje zaštitile spoljne granice EU i znatno ublažio pritisak migrantske krize na države koje su njome pogođene", navodi se u izjavi koju su potpisali svi učesnici samita.

Učesnici skupa su izrazili solidarnost zbog terorističkih napada u Parizu, Ankari, na Sinaju, u Bejrutu i Bamaku i pozvali na efikasna globalna rešenja za otklanjanje uzroka radikalizma, nasilnog ekstremizma i terorizma.

"Ključna je šira međunarodna saradnja, kao i bolja koordinacija i razmena informacija među policijskim agencijama", navodi se u zajedničkoj izjavi.

Učesnici Samita procesa "Brdo-Brioni" dogovorili su danas i jačanje privredne saradnje i povezivanje kroz regionalne infrastrukturne projekte, uz posvećivanje posebne pažnje energetskoj bezbednosti.

Na skupu je razgovarano o mogućnosti za jačanje stabilnosti, sigurnosti i blagostanja u regionu jugoistočne Evrope i dogovoreno je da je za to potrebno nastaviti jačanje partnerstva SAD i EU i uneti novu energiju u širenje EU, kao i u proces evroatlantskih integracija za one koji žele da uđu u NATO.

"EU i SAD izrazile su čvrstu predanost unapređenju i podupiranju procesa evropske i evroatlantske integracije članica Procesa 'Brdo-Brioni'", navodi se u zajedničkoj izjavi.

Učesnici samita su ocenili da izazovi u evropskim integracijama predstavljaju plodno tlo za populizam i nestabilnost koji nastaju u okolnostima političkih i međusobnih napetosti i dodali da je posle jedne decenije u jugoistočnoj Evropi došlo do znatnog napretka u učvršćenju demokratksih institucija, susedskih odnosa i otvorenom dijalogu civilnog društva i političkih vođa.

Proces proširenja EU je politički proces od najvišeg značaja", navodi se u usaglašenom tekstu.

"Svaka je država svesna svoje odgovornosti za jačanje vladavine prava, borbe protiv kriminala i korupcije i jačanje svojih institucija, sprovođenje ambicioznih strukturnih reformi, smanjenje hronične nezaposlenosti, podsticanje razvoja i konkuretnnosti te poboljšanje poslovne i investicione klime", dodaje se u zajedničkoj izjavi.

Kolinda Grabar Kitarović ocenila je da je današnji samit Procesa Brdo - Brioni u Zagrebu bio dijalog jugoistočne Evrope, EU i SAD sa ciljem jačanja stabilnosti, sigurnosti i blagostanja u regionu jugoistočne Evrope.

Hrvatska predsednica je rekla da je ohrabrena predanošću koju su svi iskazali u podršci evropskim i evroatlantskim integracijama regiona i naglasila da je konsolidovanje Evrope moguće samo ako EU obuhvati i region jugoistočne Evrope.

Hrvatska predsednica pozvala je da se više ne koristi termin Zapadni Balkan. Umesto toga region bi trebalo oslovljavati jugoistočna Evropa, što on i jeste, dodala je Grabar Kitarović na kraju današnjeg samita.

Goste, među kojima je i predsednik Srbije Tomislav Nikolić, dočekali su domaćini – Kolinda Grabar Kitarović i Borut Pahor. Nikolić, koji je u prvoj zvaničnoj poseti Zagrebu od kada je postao predsednik, rekao je da je Srbija dobar primer suseda.

Nakon zajedničke fotografije za visoke goste samita Brdo-Brioni, Kolinda Grabar Kitarović priredila je ručak pod motom "Hrvatska za stolom, Slovenija u čaši"”.

Za istim stolom sedeli su predsednik Srbije Tomislav Nikolić i kosovska predsednica Atifete Jahjaga, ali nisu progovorili ni reč, objavio je portal zagrebačkog Jutarnjeg lista.

Inače, na ručku su se posluživali hrvatski specijaliteti, uz vrhunska slovenačka vina, a organizatori su time želeli da pošalju poruku da dve susedne zemlje, Hrvatska i Slovenija, uz organizaciju tog skupa održavaju i dobre prijateljske odnose.

Uoči samita američki potpredsednik Džozef Bajden sastao se s predsednikom Evropskog saveta Donaldom Tuskom i Pahorom.

U Zagrebu se ocenjuje da dolazak američkog potpredsednika označava povratak SAD na Balkan i podršku državama regiona u približavanju evroatlantskim integracijama, u čemu se posebna uloga daje Hrvatskoj.

Uz predsednike Srbije, Hrvatske i Slovenije, na skupu koji je počeo u podne u kabinetu predsednice Hrvatske na Pantovčaku učestvovali su predsednici Crne Gore Filip Vujanović, Makedonije Đorđe Ivanov, Albanije Bujar Nishan, kao i članovi Predsedništva BiH Dragan Čović, Bakir Izetbegović i Mladen Ivanić i kosovska predsednica Atifete Jahjaga.

Na sastanku su, uz Bajdena i Tuska bili i austrijski predsednik Hajnc Fišer, koji je bio gost i na poslednjem redovnom sastanku na vrhu Procesa letos u Budvi.

Dolazak visokih gostiju u Zagreb pratile su izuzetno jake mere bezbednosti.