"Ekonomist" analizirao tempo ruske vojske u osvajanju Ukrajine; Merc: Poseta SAD nije prošla kako se Zelenski nadao

Руске снаге лансирале су прву навођену ваздушну бомбу у нападу на украјински град Лозова, у региону Харкова, која је прешла око 130 километара, а у нападу је повређено пет особа, саопштила је канцеларија регионалног тужиоца у Харкову.

Како се наводи, удар је изведен помоћу навођене ваздушне бомбе нове генерације, УМБП-5Р, пренела је агенција Униан.

Бомба је погодила приватну кућу у Лозови и оштетила помоћне објекте, а у нападу је повређено пет особа.

(Tanjug)

Руски системи противваздушне одбране пресрели су и уништили 20 украјинских беспилотних летелица изнад руских региона за два сата, саопштило је руско Министарство одбране.

Како је наведено, од 21.00 до 23.00 сати по московском времену, системи противваздушне одбране пресрели су и уништили 20 украјинских беспилотних летелица, преноси ТАСС.

Руско министарство је навело да је седам дронова оборено изнад Курске области, по четири изнад Ростовске и Брјанске области, по два изнад Белгородске и Волгоградске области и један изнад Тулске области.

(Tanjug)

Руски председник Владимир Путин је у телефонском разговору ове недеље са председником Доналдом Трампом захтевао да Кијев преда потпуну контролу над Доњецком, као услов за окончање рата, рекла су два висока званичника упозната са разговором, преноси Вашингтон пост.

Путин није успео да у потпуности освоји ову територију 11 година, а украјинске снаге стално су одбијале руске нападе, па се верује да је то подручје главна препрека брзом напредовању руске војске на запад, наводи вашингтонски лист.

Путинов фокус на Доњецк сугерише да он није одустао од својих ранијих захтева који су довели до застоја у преговорима о конфликту, упркос Трамповом оптимизму око постизања мировног споразума, навели су неименовани званичници.

Трамп није јавно коментарисао Путинов захтев за предају читаве територије Доњецка.

Руски лидер је у разговору са Трампом наговестио да би био спреман да преда делове друга два региона Украјине које је делимично освојио, а то су Запорожје и Херсон, у замену за потпуну контролу над Доњецком, додали су званичници.

(Tanjug)

На фронту је било 116 сукоба између украјинске и руске војске, од којих трећина на Покровском правцу,  саопштио је Генералштаб Оружаних снага Украјине.

"Данас су руске трупе лансирале један ракетни и 60 ваздушних удара, користиле три ракете и бациле 124 вођене бомбе", наводи се у објави.

Оперативни подаци војске Украјине уз то обавештавају да је у ударима учествовало 2.734 дронова камиказа и да је извршено 3.836 напада на положаје украјинских трупа и насеља.

(Укринформ)

Украјински председник Володимир Зеленски изразио је оптимизам поводом своје посете Сједињеним Америчким Државама и могућности да Кијев добије ракете Томахавк, иако није склопио споразум са председником САД Доналдом Трампом, преноси Ен-Би-Си Њуз.

''Добро је што председник Трамп није рекао ‘не’, иако за сада није казао ‘да’'', изјавио је Зеленски за америчку телевизију после сусрета са Трампом.

Према његовим речима, Украјина опремљена ракетама дугог домета Томахавк била би истински разлог за забринутост Путина.

"Мислим да се Путин плаши да ће нам САД дати Томахавке. Такође верујем да се боји да ћемо их ми и употребити", рекао је Зеленски.

(Танјуг)

Према прорачунима британског часописа Економист, ако се настави садашњи темпо руске офанзиве, Русија би могла потпуно да окупира Луганску, Доњецку, Херсонску и Запорошку област Украјине до јуна 2030. године, док би за заузимање целе Украјине би било потребно још 103 године.

"Од стабилизације линије фронта након завршетка прве украјинске контраофанзиве у октобру 2022. године, она се практично није променила. Ниједан већи град није променио власника", наводи Економист у анализи.

Темпом којим су се кретали протеклих 30 дана, освајање онога што је преостало од четири региона које је Путин већ полагао право – Луганске, Доњецке, Херсонске и Запорошке области – трајаће до јуна 2030. Русији ће бити потребно још 103 године да окупира целу Украјину, преноси извештај Украјинска правда.

Према прорачунима публикације, од маја ове године, када је Русија покренула офанзиву великих размера на фронту, заузела је само 0,4 одсто украјинске територије и није постигла никакве озбиљне циљеве.

Како се наводи у чланку, Русија плаћа огромну цену за минималне добитке на бојном пољу.

(Украјинска правда)

Потпредседник Сједињених Америчких Држава Џеј Ди Венс изјавио је, поводом боје кравате коју је носио министар одбране Пит Хегсет и која је привукла пажњу на друштвеним мрежама, да је министар можда носио боје Америке.
 
"Или је можда носио боје Америке", написао је Венс на Иксу, изнад објаве Хегсетове слике на којој има кравату у бојама руске заставе - белој, плавој и црвеној и са марамицом у бојама америчке заставе, а комбинација ових боја које симболизују заставе две државе изазвала је бројне коментаре у медијима и на друштвеним мрежама, преносе амерички медији.

(X, Tanjug)

Немачки канцелар Фридрих Мерц изјавио је да посета украјинског председника Володимира Зеленског Сједињеним Америчким Државама није прошла онако како се украјински лидер надао и да то наглашава колико је Украјини потребна европска помоћ.

Мерц је навео да је након разговора са Зеленским закључио да рат може да се оконча само војном снагом Украјине и да ће Немачка наставити да пружа финансијску, политичку и војну подршку, пренела је "Украјинска правда".

"Капитулација није опција, јер ће онда Русија напасти следећу европску земљу", рекао је канцелар.

 (Ukrainska pravda/Tanjug)

Русија је изгубила трафостаницу Вешкајма у Уљановској области, која је један од кључних елемената руске енергетске мреже, изјавио је директор Центра за сузбијање дезинформација при Савету за националну безбедност и одбрану Украјине, Андриј Коваленко.

Овај објекат је омогућавао повезивање Уљановске, Мордовске, Чувашке и Самарске области и служио је као транзитни чвор за снабдевање електричном енергијом од хидроелектрана Сизран и Жигули до централних региона Русије. 

Како је истакао Коваленко, "тако је то када се удара по енергетици Украјине".

Према извештају Телеграм канала Астра, у ноћи између 17. и 18. октобра дронови су напали трафостаницу у селу Вешкајма у Уљановској области.

Према подацима локалних власти, услед удара четири дрона дошло је до два експлозивна удара и пожара на објекту.

Наводи се да је село Вешкајма остало без струје након напада, а снабдевање електричном енергијом је наводно обновљено до јутра. У међувремену, Министарство одбране Русије саопштило је да је током ноћи оборен 41 дрон.

Према наводима руског Министарства, по пет дронова оборено је у Републици Башкортостан и у Калушкој области, док су још три оборена изнад Москве. 

Дронови су, како се наводи, оборени и изнад Рјазанске, Белгородске, Орловске, Волгоградске, Курске, Тамбовске, Туљске, Самарске области и над акваторијом Црног мора.

(Укринформ) 

Поправка оштећених далековода у Запорошкој нуклеарној електрани је почела, саопштио је генерални директор Међународне агенције за нуклеарну енергију (ИАЕА) Рафаел Гроси.

"Почели су радови на поправци оштећених спољних далековода у нуклеарној електрани Запорожје након четворонедељног прекида струје. Успостављање локалних зона прекида ватре омогућило је наставак радова", навео је Гроси, објавила је ИАЕА на друштвеним мрежама, преноси РИА Новости.

ИАЕА је појаснила да је обнављање спољног напајања кључно за нуклеарну безбедност.

"Обе стране (Русија и Украјина) конструктивно су сарађивале са ИАЕА како би се осигурало спровођење свеобухватног плана поправке", наводи се у саопштењу.

Нуклеарна електрана Запорожје је остала без електричне енергије 23. септембра због гранатирања украјинских оружаних снага, а високонапонски далековод Дњепровска је убрзо након тога престао да ради.

Нуклерана електрана је наводно прешла на сопствено напајање, а дизел-генератори за систем хлађења реактора су поново покренути на време.

Прес-служба Запорошке нуклеарне електране нагласила је да сви системи који подржавају рад електране функционишу нормално, резерве дизел-горива су довољне, а радиациона ситуација је нормална.

Према извештајима медија, обнављање снабдевања се предлаже у две фазе. Прво, биће успостављен локални прекид ватре у радијусу од једног и по километра ради поправке далековода Дњепровска, а затим ће бити успостављена друга таква зона за радове на далеководу Феросплавна-1.

Запорошка нуклеарка је највећа нуклеарна електрана у Европи, са шест енергетских блокова капацитета по један гигават.

(Танјуг) 

Мађарски премијер Виктор Орбан изјавио је данас да се многи широм света питају и нагађају зашто је Мађарска изабрана као место састанка председника САД и Русије, Доналда Трампа и Владимира Путина, а да је одговор једноставан - Мађарска је једина у Европи на стази мира.

Фидес никада никоме није држао лекције ни док је био на власти, ни док је био у опозицији, написао је Орбан на Фејсбуку, преноси МТИ. 

"Никада нисмо затварали канале за преговоре", истакао је он. Рекао је да је тешко убедити било кога у било шта ако се са њим не разговара.

"И што је најважније, годинама доследно и истрајно стојимо на страни мира. Сарадња уместо конфронтације, међусобно поштовање уместо стигматизације. То је пут ка миру", рекао је Орбан.

Он је нагласио да је Мађарска сада земља у Европи у којој постоји озбиљна шанса да преговори између САД и Русије на крају доведу до мира и где би чак европске перспективе могле да превладају.

"Брисел се можда изоловао, али ми ћемо наставити да преговарамо", додао је он. () 

Самит председника Русије Владимира Путина и америчког председника Доналда Трампа у Будимпешти још није потврђен, али би, уколико се потврди, руски председник морао да добије посебно одобрење за лет кроз ваздушни простор ЕУ, наводи Би-Би-Си и указује да би Путинова најдиректнија рута до Мађарске можда била – преко Србије.

Руским авионима забрањен је прелет изнад територије земаља ЕУ и САД због санкција уведених после напада на Украјину 2022. године, те би Путин морао да добије изузеће да би његов председнички авион Ил-96 "иљушин", познат као "Летећи Кремљ", могао да слети у Мађарску, подсећа се у анализи.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је да је још рано говорити о детаљима, али да постоји спремност оба председника да одрже састанак. Највеће питање, међутим, јесте – како ће руски председник стићи од Москве до Будимпеште, истиче Би-Би-Си.

"Јасно је да неће купити карту 'Ер Србије' до Београда и затим возом наставити до Мађарске, иако би то можда био најдиректнији пут", наводи британски јавни сервис.

Путин ће, како се додаје у тексту, желети да користи свој Ил-96, који му гарантује безбедност, али то би значило прелет преко ваздушног простора неке чланице ЕУ и НАТО-а и добијање посебног одобрења за кршење забране летова за руске авионе.

Уз то, против Путина је Међународни кривични суд (ICC) подигао оптужницу за ратне злочине због незаконитог депортовања и премештања украјинске деце у Русију, што значи да постоје компликације и с тим у вези, иако Мађарска верује да се све оне могу решити, додаје Би-Би-Си, Мађарска је већ започела процес повлачења из ICC-а, а мађарски министар спољних послова Петер Сијарто изјавио је да ће Будимпешта обезбедити да Путин уђе у Мађарску, одржи успешне разговоре и потом се врати кући.

Ни ЕУ, вероватно, неће правити препреке, оцењује се у анализи и додаје да је портпаролка Европске комисије Анита Хипер изјавила јуче да "што се тиче смера путовања, државе чланице могу дати изузећа, али то мора учинити свака држава појединачно".

НАТО је, такође, препустио одлуку надлежним националним властима, а како је Трамп укључен, могуће је да ће бити сагласне, указује Би-Би-Си. Ипак, како напомиње, чак и са посебним одобрењем, карта показује да би Путин морао да изабере заобилазан пут, при чему Украјина, наравно, не долази у обзир, а вероватно ни Пољска, због врло напетих односа Варшаве и Москве.

"У том смислу, можда би најдиректнија рута ишла источном обалом Црног мора, преко Турске, затим кроз Бугарску и даље преко Србије или Румуније до Мађарске", указује се у анализи Би-Би-Сија.

Дакле, како се наводи, земље ЕУ, Бугарска или можда Румунија, морале би да дају сагласност и обезбеде пратњу Путиновог авиона током прелета њиховим ваздушним простором, а ако би Путин желео да игра на још сигурнију карту, могао би да лети преко Турске, затим дуж јужне обале Грчке, па изнад Црне Горе и потом преко Србије, али би то био знатно дужи пут.

Будимпешта, закључује британски јавни сервис, није најпогоднија локација, иако веома одговара Виктору Орбану, који већ дуго има добре односе и са Путином и са Доналдом Трампом, а одавно се противи подршци ЕУ Украјини и брзо је поручио да Брисел неће имати никакву улогу у овим разговорима.

(BBC)

Заменик министра спољних послова Русије Александар Грушко изјавио је, коментаришући припреме за одржавање руско-америчког самита у Мађарској, да је још рано за контакте са државама попут Пољске, Бугарске или Румуније у вези са могућношћу прелета руских владиних авиона кроз њихов ваздушни простор.

"Још је рано", рекао је он за РИА Новости, одговарајући на питање да ли је Министарство имало контакте са поменутим земљама по том питању.

Поменуте земље НАТО-а раздвајају Русију и Мађарску, при чему се Румунија непосредно граничи са Мађарском, а Бугарска са Србијом, која има границу са Мађарском. 

Пољска, а затим и Словачка, налазе се између Мађарске и Калињинградске области Руске Федерације, као и Белорусије.

Председник Русије Владимир Путин и амерички председник Доналд Трамп разговарали су телефоном 16. октобра осми пут од почетка године.

Према речима помоћника руског председника Јурија Ушакова, након разговора који је трајао два и по сата, Москва и Вашингтон су одлучили да без одлагања започну припреме за нови сусрет двојице лидера, који би могао да се одржи у Будимпешти у року од наредне две недеље или нешто касније.

Ушаков је навео да је престоницу Мађарске као место одржавања предложио амерички лидер, а да је председник Русије ту идеју подржао.

Премијер Мађарске Виктор Орбан саопштио је да је наредио формирање организационог одбора за припрему самита у Будимпешти и додао да је тај посао почео у четвртак увече.

(Танјуг) 

Украјинска противваздухопловна одбрана (ПВО) оборила је током ноћи 136 од укупно 164 руска дрона, саопштиле су јутрос Ваздухопловне снаге Оружаних снага Украјине.

У саопштењу, објављеном на Телеграму, наводи се да је украјинска ПВО оборила 136 дронова током ноћи изнад северног, јужног, источног и централног дела Украјине.

Како се истиче, 27 руских дронова погодили су 12 локација, док је пад фрагмената беспилотних летелица забележен на четири локације.

(Укринформ) 

У образовној установи у Запорожју на југоистоку Украјине ноћас је избио пожар након руског напада дроном, саопштио је шеф војне управе те области Иван Федоров.

Он је написао на Телеграму да у нападу нема жртава, а да су хитне службе угасиле пожар, пренео је Укринформ.

Руске снаге су у петак извеле 618 удара на 18 насеља у Запорошкој области.

(Укринформ)

Руска противваздухопловна одбрана (ПВО) оборила је током ноћи 41 украјински дрон изнад 12 руских региона и Црног мора, саопштило је јутрос Министарство одбране Русије.

У саопштењу се прецизира да је 12 украјинских дронова оборено изнад Брјанске области, а по пет изнад Калушке области и Републике Башкортостан. 

Наводи се да су три дрона уништена изнад Московске области, а по два изнад Белгородске и Орловске области. 

Поред тога, по један дрон је оборен изнад Волгоградске, Курске, Рјазањске, Тамбовске, Тулске и Самарске области, док је шест беспилотних летелица оборено изнад Црног мора, наводи се у саопштењу.

(Известија) 

Бивши генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг изјавио је да "жељно ишчекује" састанак председника Русије и САД, Владимира Путина и Доналда Трампа, у Будимпешти, који је најавио амерички председник.

"Верујем да морамо да разговарамо са Русијом ако желимо да се рат у Украјини заврши. Али дијалог мора бити вођен са позиције силе", рекао је Столтенберг на Сајму књига у Франкфурту, преноси Тагесшпигел.

Он је рекао да Запад мора да настави да подржава Украјину – политички, финансијски и војно да би се створили услови за преговоре.

"У супротном, не може се постићи мир који би омогућио Украјини да остане слободна земља. Биће само окупација. Када Путин схвати да не може да победи на бојном пољу, сешће и преговараће", закључио је Столтенберг.

Трамп је у четвртак, након двочасовног разговора са Путином, објавио да ће се њих двојица састати у Будимпешти у наредним недељама, а тачан датум још није одређен. Кремљ је јуче саопштио да би тај састанак могао да буде одржан за две недеље или нешто касније.

(Известија, Танјуг)