Володин: Русија сада има разлоге да конфискује британску имовину
Британски трансфер првих средстава Украјини обезбеђених из замрзнуте руске имовине, представља флагрантно кршење међународног права, изјавио је председник руске Државне думе Вјачеслав Володин.
"Пренос руске имовине од стране Британије у Украјину представља озбиљно кршење међународног права. На крају ће морати да врате Русији оно што сада великодушно поклањају, слично као што је Трамп приморан да поништи Бајденове непромишљене одлуке у вези са Украјином“, упозорио је Володин.
Оценио је да ће ова акција трајно поткопати поверење у британски финансијски систем јер, навео је, подрива принцип неповредивости имовине, који је темељ читавог глобалног финансијског система.
"Русија сада има све разлоге да одговори на сличан начин и конфискује британску имовину која се налази у нашој земљи", упозорио је Володин.
(Тас, Танјуг)
Опширније
Краће
Медведев: Последице распада СССР довеле до почетка рата
Председник партије Јединствена Русија и заменик председника руског Савета безбедности Дмитриј Медведев изјавио је да су последице распада Совјетског Савеза довеле до почетка рата у Украјини.
"Оно што смо добили и што је довело до почетка специјалне војне операције, на крају су последице распада Совјетског Савеза. Нација се уједињује само у временима искушења. Када их нема, знајте, може да почне то ’колективно опуштање‘, осећај да је ионако све у реду, и свако је за себе, немамо чему да се захвалимо никоме", поручио је Медведев.
Према његовим речима, то доводи до "веома тужних последица".
"Често, то, заправо доведе до распада државе. А за распадом државе по правилу следи, рат", рекао је Медведев.
(РИА, Танјуг)
Опширније
Краће
Бесент: Зеленски мора да схвати да ће Европа, a не САД, дати гаранцију безбедности
Актуелна америчка администрација, на челу са председником Доналдом Трампом, сматра да безбедносне гаранције за Украјину не треба да дају Сједињене Америчке Државе, већ Европа, изјавио је амерички министар финансија Скот Бесент.
"(Украјински председник) Володимир Зеленски мора да схвати да ће Европа обезбедити безбедносне гаранције за његову земљу", истакао је Бесент.
Бесент је навео да је током посете Кијеву покушао да објасни украјинском лидеру да је сврха споразума о минералима да приближи украјински народ америчком народу.
(CNBC)
Опширније
Краће
Фицо: Словачка се није обавезала на финансијску или војну помоћ Украјини
Премијер Словачке Роберт Фицо изјавио је да се та земља на самиту Европског савета у Бриселу није обавезала по питању финансијске или војне помоћи Украјини.
Фицо је рекао да сматра успехом што је Савет прихватио забринутост Словачке у вези са обуставом преноса гаса кроз Украјину и да Европска комисија, Словачка и Украјина морају да пронађу решење за то питање.
"Европски савет је признао легитимност и валидност наших коментара и забринутости, које стално износимо, јер разумемо последице ако гас не пролази кроз Словачку и не долази до остатка Европе", рекао је Фицо, који је додао да, уз изјаву Европског савета о гасу, Словачка сада има политички мандат да врши "значајан притисак" на Украјину.
(Танјуг)
Опширније
Краће
Троје бугарских држављана осуђено у Британији због шпијунаже у корист Русије
Лондонски суд је прогласио троје бугарских држављана кривим за шпијунажу у корист Русије.
Катрин Иванова (43), Вања Габерова (30) и Тихомир Иванчев (39) осуђени су на лондонском суду Олд Бејли јер су од августа 2020. до фебруара 2023. године прикупљали "информације корисне непријатељу", што су они током суђења негирали.
Суд их је прогласио кривим да су били чланови шпијунског ланца којим је на крају управљао Јан Марсалек, аустријски бизнисмен који је побегао у Русију 2020. године, након што је платна компанија којој је помагао, Вајркард, пропала због преваре од 1,9 милијарди евра.
Тужиоци су рекли да су троје бугарских држављана, заједно са Орлином Русевом и Бизером Џамбазовим, који су признали да су били део завере пре почетка суђења, вршили надзор над новинарима и планирали лажни протест испред казахстанске амбасаде у Лондону.
(Reuters)
Опширније
Краће
Умеров са Каласoвом о европском финансирању одбране Украјине
Украјински министар одбране Рустем Умеров и висока представница Европске уније за спољну политику и безбедност Каја Калас разговарали су у Бриселу о финансирању одбране Украјине.
"У Бриселу сам имао важан састанак са високом представницом ЕУ Кајом Каласом. Разговарали смо о финансирању одбране Украјине", навео је Умеров на Фејсбуку.
Према његовим речима, ЕУ ради на иницијативи која ће омогућити привлачење додатних ресурса за снабдевање противваздушне одбране муницијом и ракетама, као и обуку и опремање украјинских војника.
"Нарочито смо спремни да створимо заједничка предузећа са водећим одбрамбеним компанијама у Украјини и у ЕУ", нагласио је Умеров.
(Танјуг)
Опширније
Краће
Саудијска Арабија потврдила да ће се преговори САД и Украјине одржати у Џеди
Министарство спољних послова Саудијске Арабије саопштило је да ће се следеће недеље у граду Џеди одржати разговори између Украјине и САД.
Како преноси Укринформ, ово је пренео Ројтерс .
Украјински председник Володимир Зеленски претходно је изјавио да ће у понедељак отпутовати у Саудијску Арабију на састанак са саудијским престолонаследником принцом Мохамедом Бин Салманом, уочи разговора са америчким званичницима.
(Reuters)
Опширније
Краће
Туск: Мање су шансе да Украјина добије безбедносне гаранције САД
Украјина сада има мање шансе да добије чврсте безбедносне гаранције од Сједињених Америчких Држава него раније, изјавио је пољски премијер Доналд Туск.
Према његовим речима, дешавају се значајне промене у међународној политици, посебно у погледу односа САД према Украјини и Русији, а безбедносна ситуација у Украјини и Пољској је постала "много компликованија него што је била пре неколико месеци".
"Мање су шансе да ће Украјина ускоро добити чврсте безбедносне гаранције од САД", приметио је Туск, који је додао да је безбедност Пољске директно повезана и са дешавањима на фронту, али и са будућим статусом Украјине.
(Ukrinform)
Опширније
Краће
Трамп запретио Русији санкцијама док се не постигне мировни споразум
Амерички председник Доналд Трамп изјавио је да разматра увођење санкција и царина Русији док се не постигне прекид ватре и мировни споразум са Украјином.
"На основу чињенице да Русија апсолутно напада Украјину на бојном пољу управо сада, снажно разматрам велике банкарске и друге санкције и царине Русији док се не постигне прекид ватре и коначни договор о миру", поручио је Трамп.
Позвао је, такође, Русију и Украјину, да седну "за преговарачки сто одмах, пре него што буде касно".
(Reuters)
Опширније
Краће
Кремљ: Русија и САД сагласне да би нацрт из Истанбула могао да буде основа за мировни споразум
Русија и САД виде нацрте споразума о којима су Москва и Кијев разговарали у раним недељама рата као могућу основу за мировни споразум са Украјином, саопштио је Кремљ, иако га је Володимир Зеленски раније одбацио као неприхватљив.
Нацрти докумената о којима се расправљало на разговорима у Истанбулу крајем марта 2022. обавезали би Украјину да одустане од својих НАТО амбиција и прихвати стални неутрални статус без нуклеарног оружја, у замену за безбедносне гаранције САД, Русије, Кине, Британије и Француске, пет сталних чланица Савета безбедности УН.
Али две стране нису се сложиле око руских захтева, који укључују право вета на акције држава гаранта да помогну Украјини у случају напада.
Амерички изасланик за Блиски исток Стив Виткоф рекао је за Си-Ен-Ен прошлог месеца да је споразум био веома близу. Мислим да ћемо користити тај оквир као путоказ за постизање мировног споразума између Украјине и Русије, навео је Виткоф.
Упитан о ставу Русије о истанбулском нацрту, портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је новинарима да и у Вашингтону рекли да би могао да постане основа, полазна тачка за преговоре. И, наравно, председник (Владимир) Путин је рекао да би преговори могли да имају истанбулске споразуме као полазну тачку, истакао је Песков.
Портпарол украјинског министарства спољних послова Георгиј Тихи рекао је прошле недеље да Кијев није добио ниједан предлог од САД да се истанбулска документа користе као основа за мировне преговоре.
Украјински председник Володимир Зеленски је још у децембру одбацио приступ Истанбула, описујући га као ултиматум који захтева предају његове земље.
Опширније
Краће
Шмигаљ: Уплаћено првих милијарду долара од замрзнуте руске имовине у иностранству
Премијер Украјине Денис Шмигаљ каже да је Кијев од Британије добио прву траншу средстава у вредности од око милијарду долара, обезбеђену приходима од замрзнуте руске имовине.
“Средства ће ићи на јачање одбрамбених способности Украјине“, рекао је Шмигаљ.
Додао је да очекује да ће сва имовина Руске Федерације бити конфискована и пребачена у корист Украјине у будућности.
(Reuters)
Опширније
Краће
Француски ловци "мираж 2000" први пут коришћени у Украјини
Украјинске ваздухопловне снаге саопштиле су да су први пут користиле борбене авионе "мираж-2000" које је донирала Француска како би одбили руски напад.
Француски ловци стигли су у Украјину пре само месец дана, наводи се у саопштењу ваздухопловства објављеном на Телеграму, преноси Укринформ.
Раније је француски министар одбране Стефан Лекорни рекао да су први француски ловци "мираж" стигли у Украјину.
(Танјуг/Укринформ)
Опширније
Краће
Кијев: ПВО оборила 34 ракете и 100 дронова
Украјинска противваздухопловна одбрана оборила је 34 ракете и 100 дронова које су лансирале руске снаге током ноћи.
(Reuters)
Орбан: ЕУ не може да финансира помоћ Кијеву без подршке САД
Након што су лидери 26 земаља Европске уније потписали изјаву у којој су изразили подршку Украјини без Мађарске, Виктор Орбан је рекао да ЕУ не може себи приуштити финансирање војних напора Украјине јер америчка финансијска помоћ више није загарантована.
Орбан је, говорећи за мађарски државни радио, навео да ће његова влада покренути “јавне консултације“ о приступању Украјине ЕУ у наредним недељама.
(Reuters)
Опширније
Краће
Масовни удари на украјинску гасну инфраструктуру
Власти у Кијеву навеле су да су руске снаге поново гађале украјинску енергетску и гасну инфраструктуру.
“Поново се енергетска и гасна инфраструктура у различитим регионима Украјине нашла под масивним ударима ракета и дронова”, објавио је министар енергетике Герман Галушченко у свом саопштењу на Фејсбуку.
"Где год је то могуће, спасиоци и инжењери раде на отклањању последица. Предузимају се све неопходне мере за стабилизацију снабдевања струјом и гасом", додао је Галушченко.
У нападу су оштећена постројења за производњу природног гаса украјинске државне компаније за нафту и гас Нафтогас, наводи се у саопштењу компаније.
“Оштећени су производни погони који обезбеђују производњу гаса. На срећу, није било жртава“, саопштио је Нафтогас на Телеграм.
Начелник области Тернопоља Вјачеслав Нехода рекао је да је напад погодио индустријско постројење у западном региону и најавио могућа ограничења у испоруци гаса, иситчући да није било жртава.
У североисточном граду Харкову, руске снаге су напале цивилно предузеће и раниле најмање пет људи, истакао је тамошњи гувернер Олег Сињехубов.
У северном региону Черњигова, у нападу је оштећен један од производних погона, рекао је начелник Вјачеслав Чаус који није изнео додатне детаље.
Начелница западног региона Ивано-Франкивск Свитлана Онишчук рекла је да је противваздушна одбрана одбила напад на инфраструктурне објекте.
Како је додала, нема пријављене штете ни жртава.
(Reuters)
Опширније
Краће
Москва: Оборено 39 дронова изнад више области и два мора
Изнад пет руских региона и вода Црног и Азовског мора, од синоћ је уништено 39 украјинских дронова, саопштило је руско Министарство одбране.
Kако је наводи, руска противваздухпловна одбрана је током протекле ноћи пресрела и уништила 14 беспилотних летелица изнад Kрима, 12 беспилотних летелица изнад Црног мора и седам беспилотних летелица над територијом руске Kурске области, пренео је Интерфакс.
Према саопштењу тог министарства, три дрона су оборена изнад вода Азовског мора и по један над територијама Ростовске, Белгородске и Орилске области.
(Танјуг/Интерфакс)
Опширније
Краће
Пекинг: Желимо правичан и трајни мир у Украјини
Министар спољних послова Ванг Ји Кина каже да Пекинг жели да се постигне "правичан, трајни и обавезујући мировни споразум" прихватљив за све стране о украјинском рату.
“Сви се надају да ће постићи правичан, трајан, обавезујући мировни споразум који свака страна може да прихвати“, рекао је Ванг новинарима током годишње конференције за новинаре на маргинама годишњих парламентарних седница.
Истакао је да је Кина вољна да сарађује са међународном заједницом у складу са жељама релевантних страна за постизање коначног решења кризе и трајног мира и наставиће да игра конструктивну улогу.
(Reuters)
Опширније
Краће
Lideri Evropske unije nisu uspeli da nađu zajednički jezik na vanrednom samitu u Briselu, kako bi nastavili vojnu pomoć Ukrajini, pa su zaključke usvojili bez podrške mađarskog premijera Viktora Orbana.
Slovačkoj je obećana pomoć u ubeđivanju Kijeva da se nastave isporuke ruskog gasa.
"Postizanje mira kroz snagu zahteva da se Ukrajina nađe u najboljoj mogućoj poziciji, sa snažnom vojskom i odbrambenim kapacitetima kao suštinskom komponentom", navodi se u zaključku EU.
Specijalni izaslanik Sjedinjenih Američkih Država za Bliski istok Stiv Vitkof rekao je da će otputovati u Saudijsku Arabiju da razgovara sa ukrajinskim zvaničnicima o prekidu vatre sa Rusijom. Sastanak bi, prema njegovim rečima trebalo da se održi ili u Rijadu, ili možda u Džedi.
Cilj razgovora je da se napravi okvir za mirovni sporazum i početni prekid vatre.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je takođe potvrdio održavanje sastanka, rekavši da će već u ponedeljak otutovati u Saudijsku Arabiju da radi s američkim partnerima.
"Ukrajina je najviše zainteresovana za mir", poručio je Zelenski.
Ruski predsednik Vladimir Putin ističe da u svetu postoje ljudi koji žele da se vrate u vremena Napoleonove invazije, ali zaboravljaju kako se završio taj istorijski događaj.
Naglašava da je potrebna verzija mira u Ukrajini koja bi obezbedila stabilan razvoj i mir za Rusiju.
"Ne treba nam ništa što je tuđe, ali nećemo odustati od onoga što je naše. Rusija ne namerava nikome da popusti u ukrajinskom sukobu. Kohezija zemlje jedan od glavnih uslova za uspeh na bojnom polju", poručio je šef Kremlja.
Bela kuća demantovala je informacije o mogućem ukidanju privremenog pravnog statusa 240.000 Ukrajinaca, što bi uskoro moglo dovesti do njihove ubrzane deportacije, poručivši da je reč o još jednoj "laži Rojtersa".
Коментари