Takovska 10: Da li će "pomahnitala faza" rušenja svetskog poretka doneti mir Ukrajini

Posle tri godine rata u Ukrajini, priča se o miru. Kada se i kako ta priča završava, ako Kijev nastavi da insistira na bezbednosnim garancijama, a Moskva ostane pri odbijanju vojnika zemalja NATO-a u Ukrajini – u Takovskoj 10 govorili su profesorka Mirovnih studija Radmila Nakarada, direktor Instituta evropskih studija Slobodan Zečević i docent na FPN Stefan Surlić.

Profesorka Nakarada ukazuje da se danas živi u trenutku kada mir nikad nije tako osporavan kao koncept i sistematski predstavljen kao izdaja, moralno izneveravanje, sa naglaskom na to da se mora pobediti neprijatelj.

Boji se da je Ukrajina, bez obzira na to što je predsednik SAD Donald Tramp započeo, još uvek prilično daleko od mira uprkos narativu koji se sada čuje.

"Pomahnitala faza" i rušenje poretka

Kada je reč mogućnosti da se stvara novi poredak, smatra da se od pada Berlinskog zida odvija jedna "pomahnitala faza", gde se mnoge stvari ruše, ali bez nekih racionalnih ostvarenja interesa.

"Tako da mislim da smo u još uvek svedoci više raspada nekog poretka, nego konstituisanja nekog novog", objašnjava Nakarada.

Mora li Zelenski da "podvije rep"

Dan je počeo privremenom obustavom američke pomoći Ukrajini, posle čega je predsednik Volodimir Zelenski istakao je da je njegov prošlonedeljni sukob sa Trampom za žaljenje i da je spreman da radi pod vođstvom predsednika SAD na donošenju trajnog mira i da je "vreme da se stvari isprave".

Surlić ocenjuje da, iako su procene o američkoj pomoći različite, front ne može da se održi bez aktivne pomoći SAD.

"Mislim da je zaključak jasan odmah posle debakla u Ovalnoj sobi. Uprkos ovom susretu u Londonu, mislim da je savetovano Zelenskom da podvije rep i da što pre nađe zajednički jezik sa Trampom. U suprotnom, to bi značilo da je i Tramp već sam nagovestio vrlo radikalne poteze, ne samo dopremanje oružja, nego i direktnu logističku pomoć Rusiji preko tajnih kanala. Sve su to ozbiljne pretnje za Ukrajinu i Zelenski nije sada u poziciji da se kocka", smatra Surlić.

Šta (ne) može Evropska unija

Što se tiče pozicije EU, Zečević ukazuje da ona nema vojsku, ne može čak ni da brani svoje granice, nema geostratešku samostalnost i nema efikasne organe odlučivanja koji bi mogli efikasno da donose odluke.

"Mislim da EU u ovom trenutku, nekoliko članica EU bez američke podrške ne mogu da izdrže rat od nekoliko dana. Recimo, francuska intervencija u Maliju je zahtevala američku podršku, britansko-francuska intervencija u Libiji je zahtevala američku podršku. Znači, jednostavno nisu dovoljno sposobni da odgovore u sledećem sukobu", objašnjava Zečević.

EU namerava da se naoruža i investira oko 800 milijardi evra u oružje, ali Zečević ističe da su za to potrebne godine, možda jedna decenija, da bi oni dostigli određeni nivo koji bi im omogućio da budu vojno relevantni na međunarodnoj sceni.