Svedočenje iz Belgoroda – mračne slike koje ostaju urezane u sećanje

Napadi na belgorodsku oblast postala su učestalija od proleća 2024. Objekti koji su u međuvremenu oštećeni ili uništeni u gradu se teško mogu videti jer se brzo obnavljaju. Neki ipak čuvaju uspomenu na ljudske žrtve.

Igor Vladimirovič svedok je tragedije koja se dogodila u kući njegovog komšije.

"Bio sam sa unukom i čuo jaku detonaciju, cela kuća se tresla, izašao sam odmah napolje. Nadao sam se da to nije kod nas, ali sam video tragičnu situaciju. Otac je na rukama nosio svog dvogodišnjeg dečaka koji je bio već mrtav. Sve me to jako pogodilo, teško je pričati o tome", rekao je Vladimirovič.

Do Belgoroda se više ne može avionom, u vozu ka graničnoj oblasti uz putnike su vojnici koji se vraćaju na položaje. Na terenu su oni u profesionalnoj službi, ali dobrovoljci. Njih smo sreli i na periferiji grada.

"Nije bilo opasnih situacija do sada, ali zato što mi nismo obični ljudi koji su samo rešili da budu u šumi i na stražama, opremljeni smo i spremni da reagujemo", rekao je jedan od dobrovoljaca.

Znanje ne zna za strah

Sirena za vazdušnu opasnost utiču, ali ne zaustavlja akademski život. Univerzitet u Belgorodu organizovao je studente-volontere koji pomažu u slučaju opasnosti. Neki od njih su bili prisutni i kada je razorena jedna zgrada fakulteta.

Belokopit Aleksandrovič, student treće godine hemije i dispečer u nadzornom centru fakulteta je pre njegovog rođendana, 23. ili 24. marta, čuo je kada je pala raketa na krov doma i kada je prošla raketna opasnost.

"Pošto sam bio dežuran izašao sam da vidim šta se desilo, odmah sam pozvao starije dežurne, komandire, ceo tim evakuisali smo studente, obezbedili mesto pada rakete", rekao je Aleksandrovič.

Student hemijsko-tehničkog instituta, Malahov Maksim Aleksandrovič, daje upozorenje ostalima da se upute u sklonište.

"U vreme raketne opasnosti, iz sobe glasno upozoravam. Ako su ljudi u prostoriji ili hodniku upućujem ih u sklonište. Trudim se da ako neko paniči da ih smirim jer je panika naš najveći neprijatelj", istakao je Aleksandrovič.

Obnovljena infrastruktura fakulteta

Velika šteta koju je Univerzitet pretrpeo tokom napada u martu prošle godine je sanirana. U prethodne tri godine organizovana su skloništa, ali i dodatna zaštita na svim prozorima u vidu posebnih folija. Uništeni atrijum je ponovo u funkciji.

Evtušenko Evgenij Ivanovič, prvi prorektor belgorodskog državnog tehnološkog univerziteta Vladimir Grigorijevič Šehov, rekao je da se svi brinu za živote studenata.

"Svi se trudimo da ako dođe do nepredviđene situacije da u što kraćem roku uklonim sve ostatke delova tih bombi. Zahvaljujući tome što su naši studenti disciplinovani, pa kad čuju zvuk raketne opasnosti sklone se ili izađu u hodnik, nismo imali ni povrede niti žrtve", naglasio je Ivanovič.

Na tehničkim fakultetima ovog univerziteta znanje stiče 14 hiljada studenata, među njima i veliki broj stranaca. Na novonastale okolnosti su prinuđeni da se naviknu.

Student treće godine informatike rodom iz Kurske oblasti rekao je da ga roditelji zovu svaki put kad čuju neku novost, ali im uvek kaže da je ovde ipak sve drugačije i sve u redu i smiri ih.

Student iz Sirije na celu situaciju gleda iz drugog ugla i ne plaši se.

Od prošle godine i u samom gradu izgrađen je veliki broj skloništa. Postavljena su na gotovo pola kilometra i omogućavaju makar privremenu zaštitu.