Podoljak za RTS o ukrajinskim ambicijama: Članstvo u NATO-u kao ključno rešenje za bezbednost

Savetnik predsednika Ukrajine Mihail Podoljak iznosi stav da je Ukrajini najveći saveznik Evropa, ali i brojne zemlje kao što su Ujedinjeno Kraljevstvo, Japan, Južna Koreja, Australija, Novi Zeland, Kanada i Sjedinjene Države.

Iako postoje razlike u političkim stilovima, on ističe da Amerika ostaje privržena istim principima kao i prethodna administracija, poput poštovanja međunarodnog prava i neprihvatanja nasilnog menjanja granica.

On takođe naglašava značaj pregovora o ukrajinskim resursima i bezbednosnim garancijama, naročito članstvu Ukrajine u NATO-u kao najjednostavnijem rešenju. Pored toga, Podoljak veruje da Ukrajina može računati na vojnu i finansijsku podršku Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država, ali se naglašava potreba za jasnim smernicama u nastavku pomoći i raspodeli profita od resursa.

Posle tri godine rata, koga Ukrajina može da nazove saveznikom?

– To je nesumnjivo Evropa, praktično cela. Izuzev nekih zemalja koje imaju nešto drugačiju viziju sveta, kakve su Mađarska i Slovačka danas. Saveznici su nesumnjivo i Ujedinjeno Kraljevstvo i azijske države poput Japana i Južne Koreje, onda Australija, Novi Zeland, Kanada i takođe, bez sumnje Sjedinjene Američke Države.

Da li je Amerika i dalje saveznik?

– Nesumnjivo. Politički stil može da se razlikuje. Razumemo da se administracija 47. američkog predsednika oslanja na provokativni stil. Žele da budu dominantni i kako bi to postigli, pokreću brze inicijative. Ali to ne znači da radikalno menjaju politiku. Zato verujem da ostaju privrženi istim interesima, kao i prethodna administracija. Koji su to interesi – stabilni principi, poštovanje međunarodnog prava, neprihvatljivo je da se na silu menjaju granice i sfere uticaja.

Tramp je proglasio početak pregovora posle telefonskog razgovora sa Putinom, dok Vašington sa Kijevom pregovara o ukrajinskim resursima. Koji ishod u vezi sa tim očekujete?

– Svaka zemlja ima svoje nacionalne interese. I kako mi to razumemo, u Rijadu je bilo reči o rusko-američkim bilateralnim odnosima. Rat i Ukrajina bili su jedna od tema. Ali prva tema bio je to pokušaj da se uspostavi kontakt između te dve zemlje, sa mnogo izazova, koje žele da reše i na to imaju pravo. To ne izlazi iz okvira ukrajinskih i evropskih uverenja.

Ako želimo da se rat okonča, pravi pregovori moraju da počivaju na jasnoj platformi, sa učešćem Ukrajine, ali i Evrope, kao kontinenta na kom se rat odvija i na kom se generiše pretnja od Rusije. Svakako Ameriku i Rusiju, kao agresora. U početku obično izgleda kao da će se sve odvijati brzo, ali te dve zemlje imaju nesporazume, koji ne mogu lako da se prevaziđu.

Kada je reč o sporazumu o zajedničkom korišćenju retkih zemnih metala, mi razumemo da rat podrazumeva troškove za naše partnere i da oni žele kompenzaciju. Zato je Ukrajina i izašla sa takvim predlogom u zamenu za nastavak pomoći. Trenutno se odvijaju teški pregovori. Ali to su pregovori i Ukrajina želi jasne smernice o nastavku vojne pomoći, zatim kako će se deliti profit i na kraju Ukrajina želi odgovarajuće bezbednosne garancije.

Koje bezbednosne garancije su realne?

– Na prvom mestu, to je članstvo u NATO-u. To je najjednostavniji, najisplativiji put. Ali Rusija to ne razume, pa očekujem da nastavi da pravi probleme. Zatim, bezbednosne garancije, kakve Sjedinjene Države imaju sa Izraelom. Finansiranje vazdušnog štita, izgradnja raketnih baza na granici sa Rusijom, kao i ulaganje u ukrajinsku vojsku. Pre rata bilo je planova o povećanju na 300.000 vojnika, a sa bezbednosnim garancijama, trebalo bi da se proširi na 500.000 do 800.000 vojnika.

Koliko Ukrajina može da se osloni na pomoć Evropske unije, kad je reč o vojnoj i finansijskoj pomoći?

– Osim što ulaže u svoju proizvodnju, Ukrajina se oslanja i na evropsku vojnu industriju, koja je u mnogo boljem stanju danas. Takođe, čujemo izjave evropskih lidera, od Makrona, preko Starmera do Merca, koji, kako razumem, formira novu vladu u Nemačkoj, da Evropa mora da se osloni na sebe. I na kraju, i dalje verujemo da se Amerika neće povući iz dalje vojne pomoći Ukrajini, to je stvar pregovora, od koristi i za Sjedinjene Države.

Koji scenario smatrate realnijim? Da Ukrajina i Rusija sednu za pregovarački sto uz posredovanje Amerike ili da se rat nastavi i u 2025. godini?

– Ako Rusija bude prisiljena da postigne mir, onda da, možemo sesti za pregovarački sto. Prisiljavanje je jedini alat pritiska na Rusiju. Kakvo prisiljavanje? Ekonomsko. Na primer, embargo na naftu. Ovo će dovesti do značajnog, i naglašavam, ne samo smanjenja, već brzog smanjenja prihoda Rusije. A onda neće biti novca za regrutovanje ljudi. I neće biti mogućnosti da se ti ljudi pošalju u rat u Ukrajini.

Drugi instrument prisiljavanja je vojni. Danas je rat na ruskoj teritoriji apsolutno normalna, poznata pojava, što nije bio slučaj pre tri godine.

Mi možemo, bez sumnje, sesti za pregovarački sto. O tome govori i predsednik Ukrajine. Ali samo ako su pozicije usklađene između nas, Sjedinjenih Američkih Država i Evrope, i ako Rusija bude prisiljena na pregovore. Sve ostalo je samo nastavak rata.