Raketni udar na Krivi Rog, četvoro poginulo; Njujork tajms: Bela kuća skinula tajnost s dela pomoći Kijevu

Шест руских нафтних танкера који су још у изградњи у руском бродоградилишту "Звезда" погођено је америчким санкцијама уведеним прошле седмице, пише Ројтерс.

То је, наводи агенција, први пут да је Вашингтон забранио танкере пре него што су уопште изашли на море, а камоли да превозе санкционисани терет.

Међу 183 погођена пловила нашло се и шест танкера у изградњи у бродоградилишту Звезда. Међу њима су "Нурсултан Назарбајев", "Александр Бегров", "Алексиј Богољубов" и још три пловила чија имена још нису именована: "Звезда 131080", "Звезда 131060" и "Звезда 131040".

(Reuters)

Председник Владимир Путин изјавио је да би Русија могла да испоручује Ирану до 55 милијарди кубних метара гаса годишње.

Од почетка рата у Украјини, Русија је изгубила доминацију на европском тржишту гаса, некада кључном извору прихода за руску државну компанију "Гаспром".

Путин је на заједничкој конференцији за новинаре са иранским председником Масудом Пезешкијаном, рекао да би испоруке гаса Ирану требало да почну с малим количинама, до две милијарде кубних метара.

(Reuters)

Украјина је спремна да разговара о енергетској безбедности и помогне Словачкој да постигне енергетску стабилност, изјавио председник Володимир Зеленски и додао да је, међутим, за Кијев важно да чује сигнал од словачког народа да ће подржати украјински народ на путу ка ЕУ и НАТО-у.

"Ова тема је осетљива. Веома смо отворени, спремни да помогнемо словачком народу да постигне енергетску стабилност. Али за нас је важно да чујемо сигнал од словачког народа да ћете и ви подржати украјински народ на нашем путу ка ЕУ и НАТО-у, јер је то кључно за нас", рекао је Зеленски током састанка са шефом опозиционе странке "Прогресивна Словачка" Михалом Шимечком.

Захвалио је на подршци Словачке украјинском суверенитету и подсетио да је позвао премијера те земље Роберта Фица да посети Кијев.

(Танјуг)

У Кривом Рогу су завршене хитне, спасилачке операције на месту руског ракетног удара, објавио је Сергиј Лисак, шеф Дњепропетровске ОВА.

"Завршене хитне и спасилачке операције након руског напада. Четири особе су погинуле. Повређено је девет особа. Њих петоро је хоспитализовано, а остали лекари су указали помоћ на лицу места", наводи Лисак.

(Укринформ)

Украјинске одбрамбене снаге су погодиле радарску опрему у Белгородској области Руске Федерације, саопштио је Генералштаб Оружаних снага Украјине.

Како се наводи, нападнути су положаји 568. противваздушног ракетног дивизиона зенитно-ракетног пука руске војске.

Радарска станица 92Н6 противваздухопловног ракетног комплекса С-400 престала је да ради, наводи Генералштаб.

(Украјинска правда)

Администрација Беле куће, пре него што је напустио место још актуелног шефа државе Џозефа Бајдена, скинула је тајност са података о помоћи која је пружена Украјини, преноси Њујорк тајмс.

Бајденова администрација је скинула тајност са најновије информације о томе како је помогла Украјини: извештај о њеној некада тајној подршци националној војној индустрији дронова.

Лист напомиње да су амерички званичници известили о великим инвестицијама које су помогле Украјини да започне и прошири производњу дронова док се бори са технолошки напреднијом руском војском.

Само у септембру 2024. за то је издвојено 1,5 милијарди долара и помогли су у развоју нове генерације дронова, "револуционарно" мењајући методе вођења оружаног сукоба.

Поред тога, амерички обавештајци су послати у Украјину да пруже техничку помоћ и успоставе везе између америчких технолошких компанија и украјинских произвођача беспилотних летелица (УАВ).

(Њујорк тајмс)

Четири особе су погинуле, а најмање седам их је рањено у руском ракетном нападу на Криви Рог у Дњепропетровској области.

"Четворо је хоспитализовано. Стање већине је и даље у тешком стању", саопштио је начелник регионалне полицијске управе Сергиј Лисак. 

Оштећени су образовна установа и стамбени објекат.

(Унијан)

Министар одбране Француске Себастијен Лекорни изјавио је да је француски патролни авион "Atlantique 2" синоћ био мета "застрашујуће" руске акције, док је патролирао међународним ваздушним простором изнад Балтичког мора у оквиру НАТО операције. 

Према његовим речима, авион је био осветљен радаром система С400, који је део руског система противваздухопловне одбране.

"Осуђујемо ову агресивну руску акцију, јер је она неприхватљива", написао је Лекорни на Иксу.

Такође је нагласио да ће француска војска наставити да се бори за "слободу пловидбе и навигације" у међународним ваздушним и поморским просторима.

(Икс)

Најмање 12 Индијаца погинуло је служећи у руским оружаним снагама, саопштило је Министарство спољних послова Индије. 

Како је наведено, још 18 Индијаца је тренутно у служби у руској војсци, од којих је 16 под категоријом "нестали".

(Reuters)

Мађарски премијер Виктор Орбан изјавио је да би приступ Украјине Европској унији "за сада могао да донесе више опасности него прилика".

Он је у интервјуу за јавни сервис рекао да се са Украјином "мора изаћи на крај када рат буде завршен" и када се оконча политика санкција ЕУ, јер представља озбиљан изазов, па чак и претњу за европску економију, пренео је МТИ. 

Орбан је истакао да Украјина не може да опстане без западних средстава и да нема економских активности које би могле да се уклопе у европску економију.

Такође је коментарисао и актуелну геополитичку ситуацију, наводећи да је новоизабрани председник САД Доналд Трамп "ослободио Америку", док су "снаге (америчког финансијера и филантропа) Џорџа Сороса" сада "повучене у Брисел". 

Позвао је европске земље да учине све како би "истерале" Сороса и његове интересе из Брисела, указујући да је 2025. година кључна за борбу против "Соросовог царства" које, према његовим речима, угрожава суверенитет Мађарске и Европе. Истакао је да би Мађарска могла да буде прва земља која ће истерати Соросову мрежу из Европе. 

Он је додао да је приоритет одузимање финансирања овом "царству", истичући да "новац који долази из бриселског буџета припада свима, и Мађарима".

Нагласио је да ће "ново јутро осванути за Запад" након што Трамп преузме власт и да ће се завршити "горке, тешке, болне и неуспешне четири године" демократске администрације.

Орбан је рекао да је демократска администрација "лоше" почела, јер су "украли председништво од Доналда Трампа". 

"Тако долази до поплаве миграција и хаоса, и не устручавају се да користе рат како би остварили своје циљеве, као што су то урадили у рату између Русије и Украјине", оценио је Орбан.

Говорећи о америчким санкцијама које су уведене против шефа Орбановог кабинета Антала Рогана, премијер је истакао да су санкције показатељ да Роган "добро обавља свој посао у заштити суверенитета Мађарске". 

Орбан је закључио да су санкције против Рогана "само последња, најмања прича" у процесу погоршања односа између Мађарске и САД током администрације демократа.

(Танјуг)

Румунско Министарство спољних послова оштро је осудило повреду румунског ваздушног простора током напада руских дронова на Украјину.

Како се наводи у саопштењу, системи за надзор и извиђање румунског Министарства одбране уочили су у близини границе, у округу Тулчеа, повреду румунског ваздушног простора када су руске снаге наставиле серију напада дроновима на цивилне циљеве и лучку инфраструктуру у Украјини, преноси агенција Ађерпрес.

"Поштовање суверенитета, безбедности и мира су обавезе које Руска Федерација систематски и ничим испровоцирана крши", навело је румунско Министарство спољних послова, додајући да руске снаге незаконитим ратом против Украјине стварају озбиљну и трајну претњу по читав регион Црног мора, као и по источно крило НАТО алијансе. 

Министарства спољних послова и одбране су навела да су обавестила савезничке структуре о ситуацији коју су изазвали напади руских дронова, као и да остају у сталном контакту.

(Танјуг, Ађерпрес) 

Немачка министарка спољних послова Аналена Бербок критиковала је своју владу јер је неодлучна по питању помоћи Украјини, указујући на дубоке поделе у привременој влади и растуће неслагање међу главним политичким странкама уочи предстојећих избора, објавио је бриселски Политико.

"Немачка тренутно није виђена као покретачка снага у европској мировној политици и, искрено, то ме боли. Чак и сада, током изборне кампање, неки гледају како брзо да освоје неколико гласова на парламентарним изборима, уместо да преузму стварну одговорност за обезбеђивање мира и слободе у Европи", рекла је Бербокова за Политико.

Она је изразила исфрустрираност у тренутку када је немачки канцелар Олаф Шолц из Социјалдемократске партије (СПД) покренуо дебату захтевом да нова помоћ Украјини буде условљена попуштањем фискалних рестрикција у земљи. 

Шолц је у телевизијском интервјуу рекао да неће пристати на пакет помоћи Украјини у износу од три милијарде евра, који подржавају Бербокова и други немачки лидери, осим ако то не буде финансирано новим задуживањем.

Министарка је више пута рекла да је забринута због, како сматра, неодлучног приступа Немачке у вези са пружањем помоћи Украјини, наглашавајући да њена влада губи поверење европских савезника.

"То поверење не сме поново да буде угрожено оклевањем, јер би то могло да изазове забринутост других земаља да Немачка неће стати уз њих", рекла је немачка министарка спољних послова.

Оштро је критиковала претходне немачке владе, посебно Хришћанско-демократску унију (ЦДУ) под бившом канцеларком Ангелом Меркел и СПД који су претходно владали у коалицији са ЦДУ, због изградње контроверзног гасовода Северни ток 2 између Русије и Немачке.

Она је указала на то да изградња тог пројекта никада није била само економски, већ и политички мотивисана, и да је то постало још очигледније након недавних случајева "руске саботаже" подводних каблова у Балтичком мору.

Уочи немачких избора 23. фебруара, странка Аналене Бербок, Зелени, налази се на четвртом месту са 14 одсто подршке, далеко иза водеће конзервативне коалиције под кандидатом за канцелара Фридрихом Мерцом. Уколико конзервативци победе, није јасно која ће странка или странке бити позване да формирају коалицију. Ипак, Зелени и конзервативци слажу се по многим питањима спољних послова, укључујући Украјину и улагања у одбрану, истиче Политико.

Аналена Бербок је нагласила да Немачка мора више да улаже у своју безбедност, рекавши да је "круцијално" да земља доследно улаже више од два одсто БДП-а у одбрану.

Саопштила је и да је спремна на сарадњу са администрацијом новоизабраног председника САД Доналда Трампа, наглашавајући да Америка остаје један од најближих партнера Немачке.

(Танјуг, Политико) 

Федерална служба безбедности Русије је привела становника Севастопоља који је одавао Украјини информације о положајима ПВО и јединицама Црноморске флоте, саопштио је Центар за односе са јавношћу (ПСЦ) Федералне службе безбедности (ФСБ) Русије.

Против притвореника је покренут кривични поступак.

(Известија)

Стални представник Украјине при УН Сергиј Кислица изјавио је да се та земља залаже за окончање рата са Русијом и успостављање праведног мира, али да неће прихватити концепт "мира по сваку цену". 

"Украјина, више него ико други, жели мир, али нећемо прихватити мир по сваку цену, јер то неће донети прави и трајни мир", рекао је украјински дипломата током састанка Савета безбедности УН и додао да би такав приступ само подстакао Русију да настави са "кршењем међународног права", и то не само у Украјини, пренела је украјинска агенција РБЦ.  

Кислица је подсетио да руске геополитичке амбиције прелазе границе Украјине. 

Он је нагласио да, ако је циљ живот у сигурном свету, међународна заједница мора да уложи све напоре како би се супротставила "руској империјалистичкој политици".

Према његовим речима, дипломатски пут до тог мира води кроз реализацију "Формуле мира", коју је покренуо украјински председник Володимир Зеленски. 

"Такође смо спремни да размотримо идеје о миру других нација, које узимају у обзир потребу за обновом територијалне целовитости Украјине и заснивају се на принципу 'ништа о Украјини без Украјине'", истакао је он. 

Савет безбедности УН јуче је одржао састанак на захтев Словеније и САД, који су претходно консултовали украјинску делегацију. 

Претходног дана, председник Зеленски је изјавио да Украјина неће преговарати са Русијом док не добије гаранције безбедности.

Зеленски је, такође, напоменуо да тренутно постоје четири земље које, из различитих разлога, не желе да виде Украјину у НАТО – САД, Немачка, Мађарска и Словачка.

(Танјуг) 

Национални ваздушни простор Румуније повређен је током ноћног руског напада на Украјину, а зона вероватног уласка дрона утврђена је у близини границе, у југоисточном округу Тулча, саопштило је Министарство одбране у Букурешту.

Румунија, која је чланица НАТО-а, подигла је два борбена авиона како би надгледали напад из ваздуха.

Пад делова дронова и повреде ваздушног простора Румуније редовна су појава у последњих годину и по дана, од када Русија напада украјинску лучку инфраструктуру на Дунаву, наводи агенција.

(Reuters)

Стални представник Русије при УН Василиј Небензја изнео је тврдњу да су Оружане снаге Украјине напале Турски ток по дојави Сједињених Америчких Држава и Велике Британије.

"Имамо све разлоге да верујемо да је напад на инфраструктуру Турског тока изведен на основу дојаве Вашингтона и Лондона, који су заинтересовани да ЕУ повежу са скупим течним природним гасом (ЛНГ) из САД", рекао је Небензја на седници Савета безбедности УН о Украјини, преноси РИА Новости.

Руски званичник је додао да Вашингтон и Лондон спречавају покретање објективне међународне истраге о терористичком нападу на Северни ток.

Турски ток је извозни гасовод који се састоји од две линије – једна од њих је намењена за испоруку гаса из Русије преко Црног мора у Турску, а друга у земље јужне и југоисточне Европе, наводи агенција.

После саботаже Северног тока, то је једини пут за несметане испоруке руског горива на европско тржиште. Министарство одбране Русије је раније саопштило да су украјинске оружане снаге 11. јануара покушале да са девет беспилотних летелица нападну компресорску станицу Руска у селу Гај Коџор, која је намењена за снабдевање гасом кроз Турски ток. 

Све беспилотне летелице су оборене, а делови једног од дронова су оштетили зграду и опрему гасномерне станице, док повређених није било, наводи се у саопштењу.

Руско Министарство одбране јуче је известило да су, као одговор на дејства Кијева, Оружане снаге Русије извеле удар на гасну инфраструктуру Украјине, а једна од погођених мета била је, према овим тврдњама, копнена инфраструктура највећег подземног складишта гаса у Украјини, град Стриј, у Лавовској области.

(Танјуг)