Trampove dileme o Ukrajini – kakva će biti američka pomoć Kijevu

Profesor Filozofskog fakulteta Aleksandar Životić smatra da će se Tramp, koji će naslediti Bajdenovu administraciju, suočiti sa izuzetno važnim pitanjem – kakvi će biti obim i karakter vojne i finansijske pomoći Ukrajini.

"Trenutna administracija nastoji da u poslednjim danima iskoristi postojeći fond koji se nalazi na raspolaganju. Takođe, važno je razmotriti pitanje dozvole za upotrebu američkog naoružanja, uključujući gađanje ciljeva duboko u ruskoj teritoriji", ističe Životić.

Nekdašnji ambasador u Londonu i Berlinu Ognjen Pribićević smatra da je nasleđe koje Tramp dobija izuzetno teško.

"Ovaj konflikt nije nešto što je proizvela Bajdenova administracija. On ima svoje korene u dužem periodu, verovatno već decenijama. Zapad nije uspeo da nađe način da integriše Rusiju u nove bezbednosne strukture, što je dovelo do agresije Moskve koja je napala Ukrajinu. To je to teško nasleđe koje će Tramp naslediti", kaže Pribićević.

Sudbina "najboljeg trgovca" u rukama Trampa

Tramp je, takođe, u kampanji o Ukrajini govorio kao o "najboljem trgovcu" koji "svakog puta kada poseti Ameriku, odlazi sa 60 milijardi dolara".

Međutim, nakon što je izabran, njegove namere su daleko od očiglednih. U intervjuu za Tajm, Tramp se kategorički protivio Bajdenovoj odluci da se američke rakete koriste za napade na teritoriji Rusije govorivši: "Stimulišemo eskalaciju ovog rata i pogoršavamo ga".

Na pitanje En-Bi-Si njuza da li bi Kijev trebalo da se pripremi za manju pomoć, odgovorio je: "Verovatno, da".

Istovremeno je naglasio da se do rešenja neće doći putem odustajanja.

Moguća promena pristupa

Pribićević ukazuje da Trampovi savetnici ističu da će, kao predsednik, imati više osećaja za Rusiju, ali da neki od njegovih najbližih saradnika upozoravaju da je "agresija Rusije na Ukrajinu najopasnija pretnja po Sjedinjene Države u poslednjih 100 godina".

"Stoga, predstoji veoma neizvesno razdoblje. Jedino je sigurno da Tramp iskreno želi mir, ali pod svojim uslovima. Kako će Rusija reagovati na te uslove, ostaje da se vidi", navodi diplomata.

Profesor Životić očekuje promenu u pristupu i karakteru američke pomoći Ukrajini. Kako smatra, stvarna prekretnica uslediće tek kada bude postignuto neko rešenje, a da će do tada politike ostati slične, sa razlikom što republikanci sada kontrolišu oba doma američkog Kongresa.

Bez rešenja i tokom 2025. godine

Životić smatra i da se Rusija trudi da proširi svoju kontrolu na ukrajinsku teritoriju, posebno na četiri oblasti koje su anektirane.

"To se pre svega ogleda u povećanoj upotrebi raketa, dronova i avijacije, kao i napada na ukrajinsku infrastrukturu. Ukrajina, sa svoje strane, odgovara raketnim udarima duboko u rusku teritoriju", zaključuje istoričar.

Prvi dan Trampovog mandata verovatno neće biti prekretnica u rešavanju rusko-ukrajinskog konflikta.

Za analitičare je upitno da li će do rešenja doći čak ni 2025. godine i kako će ta završnica izgledati.

Dok Vladimir Putin govori o dramatičnim premeštanjima ruskih trupa na ukrajinskom frontu, generalni sekretar NATO-a Mark Rute, najavljuje da će u razmatranje biti uzete sve opcije u kontekstu pomoći Ukrajini.