Ruski udar na centar Harkova, ima ranjenih; Zelenski: Iran još nije isporučio rakete Rusiji, ali se pregovara

Најмање шест особа је повређено у руском бомбардовању вођеним ваздушним бомбама Харкова, известио је Олег Синегубов, шеф ОВА.

"У последицама гранатирања централног дела града оштећена је зграда здравствене установе и административне установе. Тренутно је зна да је шесторо рањених", рекао је Синегубов.

(Укринформ)

Председник Украјине Володимир Зеленски рекао је да Иран још није доставио Русији своје ракете, али да земље о томе преговарају.

"Они воде дубински дијалог о ракетама које Иран може да пружи Русији. Према информацијама које имамо, они још нису дали ракете, али разговарају о томе и ово је разлог за забринутост", рекао је Зеленски на заједничкој конференцији за новинаре с учесницима четвртог самита Украјина-Северна Европа.

(Украјинска правда)

Руска Федерална служба безбедности је приказала оружје и муницију, како се наводи, ликвидираних плаћеника, диверзаната који су покушали да упадну на територију Брјанске области преко руско-украјинске границе.

ФСБ наводи да снимак потврђује да су убијени милитанти имали канадску заставу, и молитвеник на пољском, док је један од њих има тетоважу другог батаљона, 75. ренџерског, падобранско-извиђачког пука специјалних снага америчке војске.

(Известија)

Северна Кореја је послала око 10.000 војника у Русију да се обучавају и боре у Украјини у наредних неколико седмица, а за употребу америчког оружја против њих неће бити ограничења, саопштио је Пентагон.

Портпарол Пентагона Сабрина Синг рекла је да су се поједине севернокорејске трупе већ приближиле Украјини и да се верује да се крећу ка пограничном руском регион Курск, где се Русија бори да одбије украјински упад, пренео је АП.      

Синг је навела да неће бити ограничења за употребу америчког оружја против севернокорејских снага.

(АП, Танјуг)

Хрватски и немачки министар одбране Иван Анушић и Борис Писторијус потписали су у Берлину писмо намере о испоруци старих хрватских тенкова и оклопних возила Украјини у замену за најмодерније немачке тенкове "леопард 2А8" у сврху изједначавања стандарда унутар НАТО-а.

"Хрватска је показала спремност да из Украјини пошаље 30 тенкова и 30 оклопних возила. У подршку Украјини спада и слање муниције. Немачка ће дати финансијску подршку том пројекту", рекао је Писториус након састанка, преноси Хина.

Према његовим речима, Хрватска ће радити на модернизацији свог наоружања и за те потребе набавиће немачке тенкове "леопард СА8".

(Танјуг)

Саветник шефа кабинета председника Украјине Михаил Подољак рекао је да је причање о преговорима с Русијом сада бесмислица.

"Зато што Руска Федерација инсистира да има право да некажњено убија, да улази на територију других суверених држава, има право да уништава суверенитет, субјективитет, територијални интегритет држава и има право да не одговара ни финансијски ни правно за злочине великих размера које она чини. Па, ово није позиција у којој се може преговарати“, рекао је Подољак Каналу 24.

Нагласио је да је са Русијом немогуће преговарати, али се она може натерати у одређене преговарачке процесе и натерати под одређеним условима.

"Да би се то урадило, потребно је, односно пренети рат у већим размерама на територију Русије, сходно томе, извршити много више напада на територију Русије, набавити много више опреме која би се користила и као део одбране. и као део офанзивног рата", закључио саветник председника Володимира Зеленског.

(Унијан)

Руска страна ће дефинитивно одговорити на затварање Генералног конзулата у Познању од стране пољских власти, и то ће бити јавно објављено, најавила је Марија Захарова, портпаролка руског Министарства спољних послова.

"Русија ће дефинитивно одговорити на овај непријатељски корак. Наш одговор ће бити јавно објављен. Све у своје време", поручила је Захарова у интервјуу за Тас.

Тренутно у Пољској постоје два генерална конзулата Руске Федерације – на северу земље у Гдањску и на југу у Кракову. У међувремену, у Русији раде три пољска конзулата: у Санкт Петербургу, Иркутску и Калињинграду.

(Тас, Известија)

Велика Британија увела је санкције за три руске агенције и три висока званичника у тим агенцијама који су наводно покушавали да користе дезинформације ради поткопавања и дестабилизације Украјине и њене демократије, саопштило је британско министарство спољних послова.

Шеф дипломатије Дејвид Леми изјавио је да санкције шаљу јасну поруку да Британија неће да толерише, како је рекао, "лажи и мешање" руских агенција.

Саопштава се да су руска  Агенција за социјални дизајн и њена партнерска компанија Структура покушале да пласирају дезинформације ради "слабљења међународне подршке Украјини.

(Reuters)

Генерални секретар НАТО-а Марк Руте потврдио је присуство трупа из Северне Кореје на територији Русије, посебно у региону Курск, према обавештајним подацима.

Руте је рекао да је ујутру делегација Јужне Кореје обавестила НАТО, као и Јапан, Аустралију и Нови Зеланд, да су њихове службе упознате са присуством севернокорејске војске у Русији и њиховом умешаношћу у рат.

"Данас могу да потврдим да је севернокорејско војно особље послато у Русију и да су севернокорејске јединице распоређене у региону Курск... Ово је значајна ескалација текућег мешања ДНРК у руски илегални рат. Ово је још једно кршење Резолуција Савета безбедности УН Треће, ово је опасна експанзија руског рата", нагласио је Руте. 

НАТО позива Русију и ДНРК да одмах прекину ове акције.

(Европска правда)

Обавештајни подаци Велике Британије у свом данашњем прегледу извештавају о напредовању руских трупа у граду Часив Јар, Доњецка област.

Како се наводи руске снаге су вероватно прешли канал у јужном делу Часовог Јара и приближили се граници града.

У централном делу града и на подручју канала, руска војска је вероватно ограничено напредовала западно од канала до источног дела Часовог Јара.

Међутим, велика је вероватноћа да се настављају жестоке борбе за централне и северне делове подручја канала, а руске окупационе снаге успевају да се учврсте, наводи се у обавештајном прегледу британског Министарства одбране.

(Европска правда)

Ако се врати у Белу кућу, бивши амерички председник Доналд Трамп намерава да брзо оконча рат у Украјини тако што ће га "замрзнути", открива Фајненшел тајмс, позивајући се на неименованог Трамповог саветника.

Према плановима његовог тима, сукоб би могао да се реши стварањем аутономних и демилитаризованих зона са обе стране границе, али без уласка Украјине у НАТО.

Од европских земаља тражено је да преузму улогу гаранта и "надзорника" мировног процеса, док ће учешће Сједињених Америчких Држава и НАТО-а бити минимално, пише Фајненшел тајмс.

Ако Трамп победи на изборима у новембру, могао би да покуша да закључи "нове споразуме из Минска" како би окончао сукоб у Украјини.

Према извору, Трампов план за решавање тренутних непријатељстава може укључивати „преиспитивање неуспешних споразума из Минска из 2014. и 2015. године“. Међутим, овај пут ће документ морати да садржи клаузулу о „механизму спровођења“, што подразумева последице за кршење споразума, преноси Известија.

Трампови савезници тврде да Украјина губи рат и да је стога настојање да се постигне решење морално исправно. Он сматра да је Бајден требало да разговара са Путином, као што су председници разговарали са совјетским лидерима током Хладног рата, и да чланство у НАТО-у није опција за Украјину у кратком року.

(Financial times, Известија, Унијан)

Најмање пет особа је погинуло, а 13 их је рањено, у руском бомбардовању Херсонске области, пише Укринформ.

Међу повређенима је и дете.

(Ukrinform)

Украјински председник Володимир Зеленски изјавио је да много тога зависи од исхода председничких избора у Сједињеним Америчким Државама 5. новембра, али не баш све.

"Није само лидер тај који мења политику. Ми не знамо ко ће бити председник, али подршка Украјини од обе стране ће сигурно остати. У сваком случају, Амерички конгрес, са којим смо развили снажан однос, имаће утицаја на рат, ма ко да буде председник", рекао је Зеленски.

Председник ће обликовати америчку спољну политику, јер је то његова уставна дужност.

Истовремено је признао да, ако се политика САД промени и престану да подржавају Украјину, онда ће то бити тешко за Кијев.

"Ако САД буду рекле да не подржавају суверенитет Украјине, већ само одбрану њених територија, онда ће то свакако бити врло тешко за нас, али то ће се десити само ако се америчка политика промени у потпуности. Размишљаћемо шта да радимо ако се то догоди, не сада", поручио је украјински лидер. 

(Ukrinform)

Амерички лист Волстрит џурнал тврди да Украјина појачава напоре за мобилизацију тако што врши рације на препуним местима на којима се окупљају млади.

Наводи се да се рације врше углавном у великим градовима, у концертним дворанама и луксузним продавницама, те популарним кафићима, преноси Укринформ.

Овај приступ разоткрива све веће потешкоће у регрутовању нових војника који би требало да попуне јединице украјинске војске које су на фронту претрпеле губитке током скоро трогодишњег сукоба.

Истовремено, у украјинском друштву расте напетост јер неки утицајни људи избегавају војну службу, а ова појава довела је недавно и до оставке државног тужиоца Андреја Костина.

(The Wall Street Journal)

Најмање 21 особа, укључујући петоро деце, рањено је у руским ваздушним нападима на Харковску област, саопштила је украјинска Служба за ванредне ситуације.

Руске снаге су напале Шевченковски, Салтивски и Холоднохирски округ Харковског региона, као и град Чугујев, због чега је оштећена стамбена инфраструктура, преноси Укринформ. 

Такође, украјински војни званичници саопштили су да је у руским ваздушним ударима на град Харков рањено седам особа, међу њима и 16-годишња девојчица.

(Reuters, Ukrinform)

Две жене погинуле су у руском гранатирању Херсона, пише Укринформ, позивајући се на изворе у војсци.

Током акције руске војске рањен је и један 13-годишњак.

(Ukrinform)

Mинистарство одбране Русије је саопштило да је током протекле ноћи противваздухопловна одбрана уништила 21 украјински дрон.

"Руске ПВО јединице уништиле су 13 дронова изнад Белгородске области, шест изнад региона Брјанска, који се такође граничи са Украјином, док су преостала два уништена изнад Вороњешке и Курске области", наводи се у саопштењу руског Министарства одбране.

(Reuters)

Председник Украјине Володимир Зеленски изјавио је да би током недеље требало да буде више дипломатских вести и пакета подршке Украјини.

"Припремамо се за рад са партнерима за недељу дана. Посебно са нашим европским партнерима – са онима који нас подржавају фундаментално и ефикасно. Створили смо овај нови формат сарадње – Украјина плус земље северне Европе. У оквиру овог формата, стално повећавамо нашу интеракцију – одбрамбени, политички, економски", рекао је Зеленски.

Најавио је и преговоре са чланицама Нордијског савета.

"Разговараћемо са Нордијцима о новим принципијелним корацима који могу да повећају притисак на Русију за овај рат и у циљу поштене дипломатије. Тако да би следеће недеље требало да буде више дипломатских вести и нових пакета подршке Украјини", рекао је Зеленски. 

(Танјуг)